Pariz, 19. decembar 1996.: UNESCO dodeljuje Kjari Lubik, osnivaču Pokreta Fokolara prestižnu nagradu za Edukaciju o Miru, u znak priznanja što je ceo svoj život uložila za stvaranje i edukaciju Mira između hiljade i hiljade osoba svakog uverenja i svake geografske širine.
Danas je tema promovisanja mira aktuelna više nego ikada. Skup pod nazivom „Ponovo izgraditi mir“ koji promovišu Unesco i New Humanity (Novo Čovečanstvo), održaće se 15. novembra, u sedištu UNESCO-a (Pariz, Francuska). U događaju će uzeti učešće predstavnici diplomatskog sveta, stručnjaci u međunarodnim odnosima i u mirovnim procesima i članovi Pokreta fokolara. Radovi će se otvoriti uz uvodni govor predstavnika UNESCO-a, zatim su predviđena izlaganja Marije Voče i Hesusa Morana, predsednice i potpredsednika, odnosno, Pokreta Fokolara. Uslediće druga sesija sa temom: „5 pravca za edukaciju o miru danas“ sa primerima dobre prakse iz celog sveta. Rad će se nastaviti sa sesijom: „Dijalog kao sredstvo uklanjanja podela u svetu“ sa raspravom na temu religije, politike i ekonomije.
Iz intervjua sa Marijom Voče, predsednicom pokreta fokolara (preuzeto sa “Vatikan Insajder”, 29.10.2016.).
Pokret fokolara, organizuje u UNESCO skup pod nazivom “Ponovo izgraditi mir“. Možete li da nam kažete šta treba raditi ispred “svetskog rata u delovima” kako često govori papa Franja? Da li je pitanje u ponovnom stvaranju mira „u komadićima“ i podsticanju posvuda konkretnih inicijativa, poput malih svetla koja svetle u mraku?
– „Veliki broj malih akcija za mir, koje sprovode pripadnici pokreta fokolara, već imaju vrednost sami po sebi, kao i svi ostali, deo su jednog nacrta i imaju zajedničku viziju: pokušavaju da izgrade univerzalno bratstvo i usmerene su ka “svi budu jedno” – snu Boga [Jov 17:21]. To je taj pogled i taj horizont koji podstiče, podržava i pomaže uvek početi ponovo, iznad poteškoća i usred patnje koje nosi sa sobom opredeljenje za mir.“
Pre 20 godina osnivač fokolara, Kjara Lubik, dobila je UNESCO nagradu za Edukaciju o miru. 15. novembra, ovaj skup u Parizu će predstaviti mnoge inicijative koje je preuzeo vaš pokret na putu izgradnje konkretnog mira. Šta su fokolari preduzeli, naprimer, u Svetoj zemlji, posebno u Jordanu, Palestini i Izraelu – zemljama koje su od fundamentalnog značaja za mir u svetu – da odgovore na pitanje o obrazovanju o miru i što bi moglo da bude izvor inspiracije za ljude dobre volje na drugim mestima?
– „Susret između kultura i religija koji promoviše pokret fokolara je svakodnevno iskustvo, koje nije ograničeno na toleranciju ili jednostavno prihvatanje različitosti; prevazilazi čak i pomirenje. Stvara novi identitet, da tako kažem, širi, zajednički. To je konkretan dijalog koji spaja ljude najrazličitijih uverenja, uključujući i ne religijska, i koji ih poziva da se brinu o lokalnim potrebama, da zajedno reaguju na izazove u društvenim, ekonomskim, kulturnim i političkim sferama. Ovo iskustvo se održava u mestima gde postoje ozbiljne krize, kao što je Sirija, Irak, Centralnoafrička Republika, Demokratska Republika Kongo, Nigerija i na mnogim drugim mestima. Isto važi i za Svetu zemlju. Imamo zajedničko uverenje: ako postoji ekstremizam nasilja, moramo da odgovorimo na strukturno drugačiji način, sa ekstremizmom dijaloga. To je obaveza koja zahteva maksimalno lično i kolektivno angažovanje i to je rizično, zahtevno i izazovno. Na taj način žive mladi, deca i porodice; hrišćani, jevreji i muslimani. To su ljudi koji se trude pre svega da uklone korene nerazumevanja, straha i prezira iz svojih srca. To je ekstremizam koji se hrani iz dana u dan kroz određenu umetnost, umetnosti ljubavi“.
Na nivou dijaloga između islama i hrišćanstva, šta očekujete od skupa u UNESCO 15. novembra, posebno skoro godinu dana od napada u Parizu 13. novembra? Kakvu poruku želite da date na ovu temu?
– „Nadamo se da ćemo svi mi i mnogi drugi postati ponovo i još više svesni da Božji plan za čovečanstvo je da ono postane jedna jedina ljudska porodica; porodica koja je i jedinstvena i raznovrsna, što pretpostavlja različitosti, ali gde se razlike ne protive jedna sa drugom. To je realnost koju treba izgraditi upravo kroz dijalog, kao što dobro znamo dijalog između hrišćana i muslimana postaje sve važnije i potrebnije; ali nije on jedini“.
