Izlozi prodavnica svečano su ukrašeni zlatnim lopticama, božićnim jelkama, dragocenim poklonima. Noću ulice blistaju od zvezdica, a stabla uz trotoare puna su crvenih, plavih i belih lampica. Sve to aleje uvija u čarobnu atmosferu.
Oseća se atmosfera iščekivanja: ona obuhvata sve ljude…
Božić nije samo tradicionalno sećanje na rođenje onog Deteta pre 2005 godina, Božić je živ! I to ne samo u crkvama sa jaslicama, nego među ljudima: zbog atmosfere radosti, prijateljstva, dobrote koje se svake godine stvara.
Ali ipak, još i danas svet pogađaju ogromni problemi: siromaštvo sve do gladi, (…) desetine ratova, terorizam, mržnja među narodima, među grupama i osobama.
Potrebna je Ljubav. Potrebno je da se Isus vrati u svojoj snazi.
Bogomladenac je uvek neizmeran Očev dar čovečanstvu, iako ga svi ne prepoznaju. Mi i za njih moramo ponuditi našu zahvalnost Ocu. Moramo slaviti Božić i obnoviti našu veru u maleno dete-Boga koje je došlo da na spasi, da stvori novu porodicu braće povezane ljubavlju, porodicu proširenu po celoj Zemlji.
Pogledajmo oko sebe… neka ta ljubav bude upućena svima, a posebno onima koji trpe, onima koji su sami, siromašni, maleni i bolesni… i preko zajedništva sa njima, u ljubavi i u konkretnim činovima, zablista porodica prave braće koja zajedno slave Božić. Neka se to proširi! Ko će se moći da se protivi sili ljubavi?
U svetlu Božića učinimo nešto, pokrenemo konkretne akcije. Možda će to izgledati mali lek za zlo, ali primenjen na širokoj razini može da bude svetlo i rešenje za teška zla ovoga sveta.
Srećan Božić svima!
Kjara Lubik, Božić 2005.