Počnimo od najstarije, jevrejske Pashe. Njen pravi naziv je Pesach, a njeno poreklo datira iz Biblije. Tačnije, Iz priče o  noći kada je Bog pokazao svoju ogromnu veličinu udarivši Egipćane koji su odbijali da oslobode Jevreje: Jer ću proći po zemlji misirskoj tu noć, i pobiću sve prvence u zemlji misirskoj (Izlazak, 12.12). Ali anđeo Gospodnji poštedi Jevreje koji su krvlju obeležili oba dovratka i gornji prag na kućama: I kad vidim krv, proći ću vas. Jevrejski termin tih reči proći ću vas,  je pesach.

Za Jevreje

Pesach  je najvažniji praznik za Jevreje. Traje 8 dana, počevši od 14-og uveče, u mesecu Nisan, po njihovom lunarnom kalendaru. Za vreme Pesach-a porodica se okuplja u kući, jer je za Jevreje porodično ognjište glavno mesto obreda. Poslužuje se obredno jelo, takozvano seder, što znači red: naime, jela se uzimaju po jednom određenom redu. U seder ulaze:  beskvasni hlebovi, koje se stavljaju na sredinu stola u znak sećanja na nagli beg iz Egipta; stabljika celera, koja sjedinjuje Pesach sa prolećem, sa svežinom prirode koja buja posle zimskog sna; gorke trave, koje predstavljaju surovost robovanja u Egiptu; pečeni kozji but, koji podseća na jagnjeću žrtvu koja se prinosila u jerusalimskom Hramu; kuvano jaje, znak sećanja i žalosti zbog uništenja Hrama; marmelada od jabuka, urme, bademi, šljive, orasi i vino, simbol maltera koji su jevrejski robovi koristili u građevinskim radovima u Egiptu. Tokom obroka piju se četiri čaše vina, svaka sa posebnim blagoslovom.

Tradicija zahteva da tokom seder-a deca postavljaju pitanja najstarijima: “Zašto je ova noć različita od svih drugih noći? Zašto samo beskvasno hleb? Zašto gorke trave?”. To je prilika da se govori o patnjama izraelita u Egiptu, pošastima koje je Bog poslao na Egipćane, čuda koje je Večni učinio da oslobodi svoj narod. Pesach je zaista veličanstvena himna slobodi. Tradicionalne pesme uveseljavaju seder: među njima je i priča o detetu, amblem jevrejskog naroda, koju je proslavio Branduardi kao Vašar na istoku.

Za hrišćane

Vratimo se na hrišćanski Vaskrs. On je usko vezan za jevrejsku Pashu, jer za dane Pesach-a,  otprilike 30-te godine, Isus bio ubijen na krstu a onda je vaskrsao. I to je taj izuzetan događaj za ljudsku istoriju, koji se obeležava za Vaskrs. Hriščani, krajem II veka, slavili su Vaskrs 14-og, u mesecu Nisan u znak sećanja na Isusovu smrt, koja se po evangelisti Jovanu, desila baš na taj dan. Kasnije, praznik je prebačen na nedelju. Nakon toga odlučeno je da se ustanovi dan Vaskrsa prve nedelje iza punog meseca posle prolećne ravnodnevnice. I tako se računa i do dana današnjeg. Vaskrs je dakle pokretan praznik koji može da padne između 22.og marta i 25.og aprila.

Različiti kalendari, različiti datumi

Ali…tu ima još nešto. Kroz mnoge vekove koristio se, bilo na Zapadu bilo na Istoku, kalendar koji je ustanovio Julije Cezar 45. pre Hrista, koji je po njemu i nazvan julijanski kalendar. Ali 1582. papa Gregorie XIII, uradio je veoma važnu reformu kalendara, koji je nazvan gregorijanski. I tako, Katolička Crkva, Evangeličke, Valdenska i Anglikanska Crkva koji slede taj kalendar, imaju Vaskrs na isti datum. Međutim, pravoslavne Crkve su zadržale julijanski*, pa odatle razlike u datumima za Vaskrs. Osim toga, po kanonima Pravoslavne Crkve, Vaskrs mora uvek da padne posle Pesach-a: u Jevanđeljima stoji da je Isus vaskrsao prve nedelje posle jevrejske Pashe. To međutim nije uvek slučaj kod katoličkog i protestantskog Vaskrsa. Tu su još i pravoslavni Kopti, koji slede jedan drugi kalendar, onaj Aleksandrijski. On je nastao 284., kada Dioklecijan postaje imperator. Za vreme njegove imperije dešavali su se krvavi progoni nad hrišćanima, pogotovu u Egiptu. Njihov Vaskrs pada na još jedan drugi dan, različit od drugih. Ali svi hrišćanski Vaskrsi obeležavaju jedan te isti događaj: Isusovo vaskrsnuće. Zbog toga je katolička Crkva otvorila mogućnost za jedan fiksan datum Vaskrsa, kako bi na taj način svi hrišćani mogli da ga slave na isti dan. Papa Franjo odobrio je ovu inicijativu sa jednom šalom: Kada se sretnu jedan katolik i jedan pravoslavac pitaju jedan drugog: je li tvoj Hrist već uskrsnuo? Moj će sledeće nedelje.

Jedan osećaj

Ako je Pesach himna slobodi, Vaskrs je himna životu, prikazavši se u svoj svojoj nabujaloj beskrajnoj lepoti sa Isusovim vaskrsnućem.

Običaj darovanja jaja za Uskrs dolazi još iz srednjeg veka. Jaje je još iz davnina uzimano kao jedan simbol. U hrišćanstvu je zadobilo značaj vaskrsnuća: jaje malo liči na kamen, kao Isusova grobnica; ali ispod ljuske postoji jedan novi život koji se oslobađa, kao kod vaskrsnuća. Ove godine Jevreji slave svoju Pashu počevši od 10. aprila naveče; zbog poklapanja kalendara, pravoslavni slave 16. aprila, baš istog dana kao i katolici, evangelici, anglikanci i valdeni; pravoslavni kopti slaviće 1. maja. Svima njima, srećni praznici!

*Grčka, Bugarska, Rumunska Crkva slede gregorijanski kalendar ali vreme vezano za Vaskrs i Duhove slave po julijanskom kalendaru – napomena prevodioca

Autor teksta:  Mikele Dženisio (“Citta’ nuova”), autor prevoda: Joakim Striber