Sportmeet, kao jedan izraz duhovnosti pokreta Fokolara, predstavlja svetsku mrežu osoba koje se bave sportom. Nju čine muškarci i žene svih vrsta, kulture, etničkih pripadnosti, jezika i vera koji gledaju na sport kao na nešto pozitivno, nešto što nam pruži priliku za suočavanje sa sobom samima i sa drugima. Motivaciju više nalaze u želji da preko sporta daju doprinos ujedinjenom svetu. Sportmeet želi komunikaciju sa svakom osobom koja ima slične ambicije.

Jedan od takvih je i profesor dr Aleksandar Ivanovski sa Visoke sportske i zdravstvene škole iz Beograda. On sa svojim studentima već duže vreme prisustvuje susretima koje organizuje Sportmeet.

Tako su bili prisutni i u Pizi, 2014. godine, gde je organizovan susret pod nazivom “Live your challenge” (Proživi svoj izazov) koji je okupio preko 200 osoba u Centru za olimpijske pripreme u Tireni. Ideja koja se protezala kao zlatna nit susreta bila je da sport treba da bude mesto susreta a ne sukoba. Profesor Ivanovski tom prilikom je govorio o posebnom značenju animacije i sporta, ističući da je stručna i naučna javnost iz oblasti sporta i rekreacije, pogotovo van naše zemlje,  dobro upoznata sa time.  On je naglasio da je u okviru Međunarodnog kongresa Sportmeet održanog u Italiji (Piza), ekipa animatora ART Centra (Animacija Rekreacija Team building) iz Beograda uspela da na aktivan način upotpuni sadržaje vezane za kongres.

Ove godine, u Beogradu, od 12. do 13. maja, povodom dvadesetogodišnjeg jubileja od osnivanja Visoke sportske i zdravstvene škole – koja je privatan institut sa 600 studenata, organizovana je konferencija pod nazivom Sport, rekreacija, zdravlje. Na poziv profesora Ivanovskog konferenciji je prisustvovao i Paolo Čipoli, direktor Sportmeet-a, zajedno sa delegacijom iz Hrvatske i Srbije. Cilj konferencije bio je razmena i unapređenje naučnih i stručnih znanja, iskustava, ideja i širenje dobre prakse među naučnicima i stručnjacima iz kompleksnog i multidisciplinarnog prostora fizičke kulture, menadžmenta u sportu i medicine. Konferencija je obuhvatila sledeće tematike: sport i rekreacija, fizička aktivnost i zdravlje, menadžment u sportu i zdravstvu. Na konferenciji je bilo prisutno oko sto akademika i profesora, predstavnici institucija, studenti. Učesnici su bili iz Srbije, Crne Gore, Bugarske, Makedonije, Hrvatske, Slovenije i Italije.

Fenomen sporta je jedna od najkompleksnijih pojava našeg vremena, interesantan i neodoljiv. Praktikuje ga 800 miliona osoba, 5 miliona sportskih društava, 205 nacionalnih federacija članova Internacionalnog Olimpijskog Komiteta, a 208 su članovi FIFA-e. Ako se misli da članova Ujedinjenih Nacija ima „samo“ 192 nacija, onda se razume njegov obim i sveprisutnost, kao neki tip nove moći, ili po nekima kao neka „nova religija“. Sport, u ovom vremenu nepresušnih ekonomskih interesa, pa i kriminala, može povući u jednom drugom smeru, kao jedna istinska „teretana“ bratstva, jedinstva i integracije. Jedan univerzalni „jezik gestikulacije“ koji ruši barijere, prepreke, razlike.

Sport kao pokretač ljudi i ideja, je tema koju je predstavio Paolo Čipoli.  Zašto bi, naizgled, jedna  jednostavna, prirodna, ljudska sportska aktivnost bila pokretač “ideja” ili „animiranja„ ljudi? Igra, pokret, sport su jedan od najvećih izuma čoveka. Protagonisti sporta ili fizičkog vežbanja imaju mogućnost da se otvore prema drugima. Sport otvara vrata međuljudskim odnosima – sa predivnim i beskrajnim mogućnostima, – istakao je u svom izlaganju Paolo Čipoli.

Sport ne isključuje, već ceni posvećenost, požrtvovanje, slavi pobedu, ali pridaje značaj i tome kako znati izgubiti. Lepota kao skladan spoj suprotnosti i različitosti koje, u takmičenju sa drugim, može biti izvor međusobnog obogaćivanja. Zaista, sport može pokrenuti ljude i ideje u pravcu pravednijeg, bratskog i ujedinjenog sveta, zaključio je Čipoli.

Kao jedan opšti i zajednički zaključak konferencije, navode se neophodnost da se definišu nove politike za puno vrednovanje sporta u pravcu zdravog načina života i svih mogućih vidova integracije, posebno među mladim ljudima. Konferencija je bila prilika za uspostavljanje novih odnosa i dogovor o budućoj saradnji, vrednujući već postojeća iskustva, kao na primer ono o ulozi igre u prihvatilištima za decu.

I ovoga puta zadovoljstvo je bilo obostrano, a Sportmeet je našao puno novih prijatelja – profesora i studenata iz regiona Jugoistočne Evrope.