Reč života ovog meseca podseća na stih Mojsijevе pesme, odlomak iz Starog zaveta u kojem Izrael veliča Božju intervenciju u svojoj istoriji. Tom pesmom se najavljuje Njegovo odlučno delovanje za spasenje naroda, na dugom putu od oslobođenja iz egipatskog ropstva do dolaska u Obećanu zemlju.
Na tom putu bilo je poteškoća i patnje, ali on se ostvaruje pod sigurnim Božjim vođstvom, a uz saradnju nekih ljudi – Mojsija i Isusa Navina, koji se stavljaju u službu Njegovog plana spasenja.
„Desnica tvoja, Gospode, proslavi se u sili.“
Kada mislimo na moć, lako je povezujemo sa silom vlasti, koja često uzrokuje zlostavljanje i sukobe među ljudima i među narodima. Naprotiv, reč Božja otkriva nam da je prava moć – ljubav, onako kako se manifestovala u Isusu. On je prošao kroz sva ljudska iskustva, sve do smrti, da bi nam otvorio put oslobođenja i susreta sa Ocem. Zahvaljujući Njemu se manifestovala moćna Božja ljubav prema ljudima.
„Desnica tvoja, Gospode, proslavi se u sili.“
Ako pogledamo same sebe, moramo iskreno da priznamo svoje ograničenosti. Ljudska krhkost u svim svojim izrazima – telesnom, moralnom, psihološkom i društvenom – nepobitna je stvarnost.
Ali upravo tu možemo da doživimo Božju ljubav. On želi sreću svim ljudima, svojoj deci, pa je zato uvek spreman da ponudi svoju snažnu pomoć onima koji se blago predaju u Njegove ruke da bi gradili opšte dobro, mir, bratstvo.
Ova rečenica mudro je izabrana za obeležavanje Nedelje molitve za jedinstvo hrišćana. Koliko patnje bili smo kadri da nanesemo jedni drugima kroz vekove, iskopavajući podele i sumnje, deleći zajednice i porodice?!
„Desnica tvoja, Gospode, proslavi se u sili.“
Imamo potrebu tražiti u molitvi milost jedinstva kao dar Božji. Istovremeno možemo i da se ponudimo da budemo Njegovo oruđe ljubavi u izgradnji mostova. Prilikom jednog skupa u Svetskom savetu Crkava u Ženevi 2002. godine, Kjara Lubik je bila pozvana da ponudi svoje razmišljanje i svoje iskustvo. Između ostalog je rekla: „Dijalog se odvija ovako: pre svega se postavljamo u ravan našeg partnera, ko god on bio; potom ga slušamo stvarajući u sebi potpunu prazninu. Tako primamo drugoga u sebe i shvatamo ga. Budući da smo ga slušali sа ljubavlju, drugi je raspoložen da čuje i našu reč.«[1]
Iskoristimo ovog meseca svoje svakodnevne kontakte da bismo učvrstili ili obnovili odnose poštovanja i prijateljstva sа osobama, porodicama ili grupama koje pripadaju nekoj drugoj Crkvi.
A zašto ne proširiti našu molitvu i naše delovanje i na nesporazume unutar naše crkvene zajednice, kao i u politici, u civilnom društvu, u porodici? Tako ćemo i mi sa radošću moći da posvedočimo:
„Desnica tvoja, Gospode, proslavi se u sili.“
Leticija Magri
