Deca i mladi se, danas, često nalaze pred raznim poteškoćama u odrastanju, kao i njihovi vaspitači, koji nekad nemaju prave veštine da se suoče s problemima kao što su dezintegrisane porodice, nasilje, siromaštvo, marginalizacija. Osim toga, trebalo bi pomenuti i druge izazove koji su tipični za naše vreme globalizacije: multikulturalizam, multireligioznost, nove tehnologije, koji nas podstiču da kreativno pristupimo ovim problemima.

Zbog toga, poslednjih godina, postoji sve veća potreba za edukacijom animatora za mlade ljude koji se suočavaju sa novim, važnim i veoma zahtevnim obrazovnim izazovima.

Pred ovim stvarnostima Pokret fokolara predlaže projekat EDUxEDU – Obrazovati (edukovati) se da bi vaspitavali (edukovali) druge, kao odgovarajuću kontinuiranu formaciju za sve one koji slede pedagogiju harizme Kjare Lubik, prateći decu i mlade u njihovom telesnom i duhovnom rastu. Pokret fokolara izradio je ovaj projekat zajedno sa Univerzitetom Lumsa (Rim) i Univerzitetskim institutom Sofija (Lopijano). Ovaj projekat treba da obezbedi mogućnost susretanja za vaspitače, da bude poput laboratorija u kojim bi se, uz produbljivanje različitih antropoloških, psiholoških, vaspitnih i duhovnih aspekata, pomno obrađivale nove ideje i modeli formacije u detinjstvu. Jedan takav međunarodni seminar održan je u gradiću Faro u Križevcima od 12. do 14. januara 2018. godine, sa oko 70 učesnika iz 8 zemalja, – među kojima je i Srbija –  na čelu sa gostima iz centra za mlade iz Rima.

U suštini, metodologija rada je prepoznavanje i potvrđivanje svake osobe bez obzira na starosnu dob, i naglasak na sve što ona može dati. Promoviše se nova vizija dece i mladih koji više nisu samo krhka i bića u potrebi, već protagonisti i aktivni graditelji ličnih odnosa. Nisu više samo oni koji traže pažnju odraslih, već kroz njihovu specifičnu osetljivost, mudrost i kreativnost doprinose društvenom razvoju. Tako se razvija uzajamnost i upravo ona postaje obrazovni alat, a odnos je mesto gde obrazovanje postaje iskustvo ličnog i kolektivnog rasta.

U projektu postoji sinergija između generacija: mladi prate najmlađu decu, a odrasli prate šta mladi rade. Tipično za duh zajedinštva! Rezultat toga je da zajednica može da edukuje druge, ali i da se razvija.

Jedan dan ranije, 11. januara, održan je poseban susret za 20 mladih uzrasta između 14 i 17 godina koji žele da se posvete najmlađoj dobi. Jedan od njih, Luka Kopilović, rekao nam je: “Bili smo iz različitih krajeva. Naučili su nas kako da budemo animatori najmlađih. Odrasli su nam ispričali svoja iskustva i kako da se ponašamo sa decom, kako se staviti na njihov nivo i kako ih razumeti. Pored toga, naučili smo takođe iz primera Kjare, kakav je pristup ona imala prema najmlađima, i čitali kakav je odnos prema deci imao Isus. Naučili smo nove stvari, igre i kako sve to dobro organizovati. Ovakve sastanke treba održavati svugde jer je potreban veći broj animatora.”

Mladi tog uzrasta proživeli su dve posebne nedelje u kojima je centar događaja bila Istočna Evropa. Međunarodni kamp za mlade “Čovek – svet” (Hombre Mundo) povezao je generaciju od 14 do 17 godina iz celog sveta i u mnogima je izazvao entuzijazam i transformaciju.

Na pitanje kakvi su utisci i plodovi tog kampa, Kaša Vasinturiska iz Bratislave, koja prati rast omladine u Istočnoj Evropi, odgovara: “Ono što se desilo kasnije više nije bilo u ovakvim brojevima, ali sigurno je bila prekretnica u razmišljanju i kod nas. Mnogi odrasli otkrili su svu lepotu rada sa mladima. Ali iznad svega, bilo je veoma važno da mladi budu zajedno sa drugima iz različitih zemalja. To je pomoglo da raste odnos među njima u njihovoj zemlji. Posle smo saznali da su se i oni među sobom dogovarali: ‘Srešćemo se zajedno ponovo u oktobru!’, iako znamo da je često teško naći sva raspoloživa sredstva da bi se napravio susret za samo jedan dan. Poneti entuzijazmom, oni su puni ideja, a zadatak nas odraslih je da im pomognemo da ostvare ove ideje. Mislim da je za njih bio veoma važan taj kamp Hombre Mundo, a sada ćemo videti kako nastaviti kamp sledećeg leta.”

*Gradići su centri različitih veličina čiji se žitelji ostvaruju kroz rad, učenje i u drugim aspektima života, po zapovesti jevanđeljske ljubavi “Volite jedni druge kao što ja voleh vas” (Jovan 15,12). Ovi gradići se nazivaju i stalnim Marijapolima. Prvi od njih, Lopijano, razvio se u Italiji,  a drugi postoje u različitim delovima sveta.