Na ovom susretu bilo je prisutno oko 170 osoba iz više vojvođanskih gradova i sela, te iz Beograda, Mladenovca i gosti iz Hrvatske, Mađarske i Crne Gore.

Kako je poznato, na Marijapoliju učesnici se trude da žive po zakonu međusobne ljubavi i u jedinstvu, koliko je god moguće. Tako je bilo i sada, a u tome je pomogla i ovogodišnja tema razmatrana na Marijapoliju, a to je bila Marija Bogorodica sagledana nadasve u iskustvu i misli Kjare Lubik, osnivačice Pokreta fokolara. U njenom poznatom tekstu „Jer je želim ponovo videti u tebi“, Kjara je od Isusa dobila odgovor zašto nije našao načina da svoju Majku ostavi prisutnu na zemlji. Podsticaj da živimo kao Marija u svakodnevnom životu bila su i različita iskustva koja smo čuli od porodica, mladih, sveštenika i ostalih.

Svakog dana susreta održavala se i katolička Misa, a jedan dan i pravoslavna Liturgija, te je bilo dirljivo doživeti kako svi učestvuju na tim bogosluženjima u duhu bratske ljubavi. Trećeg dana susreta misu je predvodio nadbiskup beogradski mons. Stanislav Hočevar. I njegova propoved je bila u duhu teme o Bogorodici. Mene lično je posebno dotakla prva rečenica mons. Stanislava – da svojim životom pevamo o ljubavi Božjoj i slavimo Ime Njegovo.

Na Marijapoliju je bilo upečatljivo učešće mlade generacije koja je pripremila pesme, šaljive skečeve i igre koje su doprinele upoznavanju učesnika Marijapolija. Pripremili su i posebnu  večernju meditaciju sa lampicama pod otvorenim nebom, rekreativno veče u kojem su sa scenskim prikazom svadbe u Kani učestvovali i najmlađi učesnici susreta.

Marijapoliti su prvog dana u posebnim grupama imali prilike da se malo više upoznaju, podele svoje utiske o temi i svoja duhovna iskustva. Drugog popodneva su održani zanimljivi forumi na tri teme – Jedna je bila teološko viđenje Bogorodice, drugi forum je ponudio predavanje i radionice o depresiji i usamljenosti, a treći o porodičnim temama. Veoma lep je bio i izlet u Smederevo gde smo imali prilike da posetimo srednjovekovnu tvrđavu despota Đurađa Brankovića.

Poslednjeg prepodneva uživali smo u izveštaju sa upravo završenog svetskog „Genfesta“ koji je održan na Filipinima. O ovom posebnom iskustvu govorili su nam sestra i brat Marija i Mihajlo Rimar iz Novog Sada, dvoje od četiri učesnika Genfesta iz Srbije. Rimarevi su nakon četiri dana putovanja, bukvalno s puta, došli na Čardak da bi nam preneli svoje utiske.

Za mene je ovaj susret bio istinski duhovno-telesni odmor, uživala sam u dubokoj atmosferi, i nadasve veliki podsticaj da živim kao Marija svugde gde jesam. Pružio mi je priliku da produbim odnose sa davnim prijateljima i da upoznam nove osobe.

Marija Afič Perla

Iskustvo jedne učesnice na Marijapoliju:

Vrativši se posle tri dana provedena na Marijapoliju osećala sam veliku potrebu da vam se još jednom zahvalim za datu mogućnost da budemo sa vama i sa još mnogo ljudi u “Marijinom gradu”.

Reč ” hvala” nije dovoljna za tamo provedene i doživljene trenutke. Kako je neko rekao – da je život tragedija, to primećujemo najviše kada se vratimo svojim kućama, među ljude koji nisu imali prilike da iskuse i osete tu ljubav, sreću, radost, jednakost, nesebičnost, nezavidnost, razumevanje i iskrenost što smo mi doživeli na Marijapoliju. Iako mi je ovo bio prvi Marijapoli, sa kim god sam pričala, imala sam utisak da se znamo odavno, baš zbog te jednakosti i otvorenosti prema svima, negledajući ko je ko po zanimanju, svi smo bili isti, Božija deca. Biti među vama, dalo mi je još više snage otvoriti srce drugima, imati još više strpljenja i razumevanja, olakšati im ovaj težak život lepim rečima i što je najbitnije delima, jer ponekad reči puno znače ali u nekim situacijama nisu dovoljne.

Kada smo  stigli kući, osetila sam veliku bol, može se reći razočarenje, da smo se vratili u stvarnost iz Marijinog grada, gde svi znaju voleti, razumeti, znaju biti iskreni, umeju saslušati i reći nešto utešno, i slušajući iskustva drugih, pronaći se u svemu tome, i videti da i drugi ljudi imaju probleme i muke i otvoreni su da podele sa svima, bez straha da će ih ogovarati, podsmevati, i zbog problema okrenuti im leđa, što se na žalost dešava u stvarnom životu. Kažem stvarnom životu, jer ja sam Marijapoli doživela kao raj, gde je Isus bio među nama i držao nas sve zajedno. Predavanje o temi porodice koje je Otac Dragan iz Subotice držao, sadržalo je puno korisnih i lepih stvari. Kao i misli izrečene na meditacijama, ljudi znaju u teoriji ali ih ne praktikuju, nažalost, sve dok ne provedu dane u Marijinom gradu i nauče koristiti stvari koje čuju i uvideti da je život tako mnogo lepši i lakši i da nije tako tragičan, kako ga  mi doživljavamo.

Za vreme koje tamo provedemo naučimo – ali zaista najiskrenije – srušiti sve granice pred nama i predrasude koje imamo prema drugim ljudima, i uvidimo i osetimo da možemo biti mnogo bolji ljudi. Shvatanja su različita, ali ove rečenice su prekratke, kako sam ja doživela vreme provedeno na Marijapoliju, a tek osećaj van njega, kad smo došli kući. Ljudi misle da čovek plače samo onda kada ga nešto boli, pati, loše živi, ali ovakvi trenutci su dokaz da je srce toliko puno ljubavi, sreće i radosti, da čak i prepričavajući vreme tamo provedeno, u par navrata sam trebala zastati, jer su mi krenule suze, ali suze radosnice.

Proći kroz sve ovo, taj ko ovo samo čita ili sluša a ne doživi, neće razumeti moje misli i reči. Još jednom puno hvala i neka vas Bog čuva.

Silvia Nemet