Ljudski život ne bi trebalo da se sastoji od nepropustnih odeljaka, kao što se na žalost često dešava. Ako je moguće, bez duplih, troduplih, četvoroduplih života. Bez različitih ponašanja kada smo u krugu porodice, na poslu ili u parohiji, u sportskim krugovima, u školi ili na univerzitetu.

“Kultura jedinstva” koja se rađa iz “harizme jedinstva” vodi osobe koje je slede ka punom ostvarenju svog ljudskog potencijala, u svetlosti jevanđeoskih principa. Ovaj način života u jedinstvu ne može a da se ne odrazi u svakom od nas na poljima u kojima  svako od nas živi i dela.

Kjara Lubik je pisala 1968.: «Ljubav je svetlost, ona je poput zraka svetlosti koji se, kada naiđe na kap vode, prelama u dugu, sa svih sedam boja. To su boje svetlosti, koja se prelama u bezbroj gradacija. I kao što je duga crvena, naradžasta, žuta, zelena, plava, indigo, ljubičasta, tako i ljubav, Isusov život u nama, može imati različite boje, biti izražena na potpuno različite načine.

Ljubav je zajednica, vodi zajedništvu.
Isus u nama, pošto je Ljubav, je taj koji uspostavlja zajednicu.

Ljubav nije zatvorena u samu sebe, ona je sama po sebi difuzna.
Isus u nama, Ljubav, je taj koji isijava ljubav.

Ljubav uzvisuje dušu.
Isus u nama je taj koji uznosi našu dušu Bogu. A to se dešava u molitvi.

Ljubav leči.
Isus, ljubav srca, je zdravlje naše duše.

Ljubav okuplja ljude u sabranje.
Isus u nama, pošto je Ljubav, je taj koji povezuje srca.

Ljubav je izvor mudrosti.
Isus u nama, Ljubav, je taj koji nas prosvetljuje.

Ljubav u jednom sastavlja mnoge, i to je jedinstvo.
Isus u nama je taj koji nas sjedinjuje.

Ovo je sedam osnovnih izraza ljubavi koju bismo trebali živeti. One pokazuju beskonačni broj».