![„Gospod je meni Pastir, ni u čemu ja ne oskudevam“ (Ps 23[22],1)](https://www.focolare.org/serbia/files/2024/07/jul-2024-210x128.jpg)
„Gospod je meni Pastir, ni u čemu ja ne oskudevam“ (Ps 23[22],1)
Psalam 23 je jedan od najpoznatijih i najomiljenijih psalama. To je pesma poverenja, a u isto vreme izražava radosnu versku ispovest.
[Pročitaj više]Ljudski život ne bi trebalo da se sastoji od nepropustnih odeljaka, kao što se na žalost često dešava. Ako je moguće, bez duplih, troduplih, četvoroduplih života. Bez različitih ponašanja kada smo u krugu porodice, na poslu ili u parohiji, u sportskim krugovima, u školi ili na univerzitetu.
“Kultura jedinstva” koja se rađa iz “harizme jedinstva” vodi osobe koje je slede ka punom ostvarenju svog ljudskog potencijala, u svetlosti jevanđeoskih principa. Ovaj način života u jedinstvu ne može a da se ne odrazi u svakom od nas na poljima u kojima svako od nas živi i dela.
Kjara Lubik je pisala 1968.: «Ljubav je svetlost, ona je poput zraka svetlosti koji se, kada naiđe na kap vode, prelama u dugu, sa svih sedam boja. To su boje svetlosti, koja se prelama u bezbroj gradacija. I kao što je duga crvena, naradžasta, žuta, zelena, plava, indigo, ljubičasta, tako i ljubav, Isusov život u nama, može imati različite boje, biti izražena na potpuno različite načine.
Ljubav je zajednica, vodi zajedništvu.
Isus u nama, pošto je Ljubav, je taj koji uspostavlja zajednicu.
Ljubav nije zatvorena u samu sebe, ona je sama po sebi difuzna.
Isus u nama, Ljubav, je taj koji isijava ljubav.
Ljubav uzvisuje dušu.
Isus u nama je taj koji uznosi našu dušu Bogu. A to se dešava u molitvi.
Ljubav leči.
Isus, ljubav srca, je zdravlje naše duše.
Ljubav okuplja ljude u sabranje.
Isus u nama, pošto je Ljubav, je taj koji povezuje srca.
Ljubav je izvor mudrosti.
Isus u nama, Ljubav, je taj koji nas prosvetljuje.
Ljubav u jednom sastavlja mnoge, i to je jedinstvo.
Isus u nama je taj koji nas sjedinjuje.
Ovo je sedam osnovnih izraza ljubavi koju bismo trebali živeti. One pokazuju beskonačni broj».
Životne priče
„Carstvo Božije je slično čoveku koji je posejao seme na svojoj njivi. On leže noću i ustaje danju, a seme niče i raste ni sam ne zna kako.“ (Mk 4, 26-27)
Carstvo Božje je srce Isusove poruke, koju Markovo jevanđelje želi da proglasi kao dobru vest. Ovde se ta dobra vest najavljuje kroz kratku parabolu, sliku semena koje jednom kada se baci u zemlju oslobađa svoju vitalnu snagu i donosi rod.
Međutim, šta je Carstvo Božje za nas danas? Šta ima zajedničko sa našom istorijom, ličnom i kolektivnom, stalno zaglavljenom između očekivanja i razočaranja? Ako je već posejano, zašto ne vidimo plodove mira, sigurnosti, sreće?
„Ko ne ljubi, ne poznaje Boga; jer je Bog ljubav“ (1 Jn 4, 8)
Jovanovo prvo pismo se obraća hrišćanima jedne zajednice u Maloj Aziji kako bi ih ohrabrio da obnove zajedništvo među sobom, budući da su bili podeljeni različitim doktrinama. Autor ih poziva da imaju na umu ono što je najavljeno „od početka“ hrišćanske propovedi i ponavlja ono što su prvi učenici videli, čuli i dotakli iz prve ruke u životu sa Gospodom, kako bi i ova zajednica bila u zajedništvu sa njima i, prema tome, i sa Isusom i sa Ocem.
[Pročitaj više]