Pokret fokolara ili „Marijino Delo“ je crkveni pokret za duhovnu i društvenu obnovu, proširen na svih 5 kontinenata, poput malenog naroda raznih rasa, kultura i jezika. Ljudi najrazličitijih profesija i društvenih slojeva, hrišćanskih tradicija, religija i uverenja nastoje da budu seme solidarnijeg i ujedinjenijeg sveta.
Pokret je raširen u 194 zemlje, a svoje centre ima u 81-oj zemlji.
Fokolar – „focolare” je italijanska reč koja označava ognjište, mesto u kući na kome se kraj vatre okuplja porodica da se ogreje. Fokolari su srce Pokreta. To su male zajednice muškaraca i žena u celibatu koji su na raspolaganju Pokretu fokolara u svetu, među njima ima i osoba u braku.
Harizma pokreta je jedinstvo na temelju Hristovog zaveštanja: ”Da svi jedno budu” (Jn 17, 21).
Cilj je pomoć izgrađivanja ljudske porodice u duhu bratstva.
Sredstvo za ostvarenje cilja je put dijaloga koji nastaje spontano, kroz iskustvo ljubavi u međusobnim odnosima i kroz širenje duhovnosti u svetu. Pokret je sveobuhvatna lepeza hrišćana različitih Crkava i osoba bez religioznog uverenja, iz različitih kulturnih sredina. Dijalog je najbolji put za prevazilaženje konflikata i predrasuda, za podsticanje jedinstva i saradnje, a bez sinkretizma i kroz vernost sopstvenom identitetu.
Osnivač pokreta je Kjara Lubik (1920.-2008.), rođena u Trentu, u Italiji.
Zvanično priznanje od strane Svete Stolice je prvi put izdato 1962. godine. Potom, uzimajući u obzir neprestani razvoj Pokreta, ponovo u 1990. godini i marta 2007. godine. Pokret podržavaju i poglavari drugih hriščanskih Crkava.
”Pokret Fokolara postavlja mostove među ličnostima, generacijama, društvenim slojevima i narodima u vremenu u kojem razlike, etničke i verske, prečesto dovode do žestokih konflikata” glasi obrazloženje nagrade UNESKO-a koja je dodeljeno Kjari Lubik 1996. godine za ”edukaciju za mir”. Njena podrška miru i jedinstvu potvrđena je i drugim međunarodnim priznanjima, kao što su Evropska nagrada za prava čoveka 1998. godine i zvanja počasne građanke velikog broja gradova, među kojima su: Buenos Aires, Rim, Firenca, Torino, Milano.
Martin je u metrou jednog velikog evropskog grada; svi putnici su fokusirani na svoje mobilne telefone. Virtuelno povezani, ali u stvarnosti zarobljeni u izolaciji. On pita: „Zar više nismo sposobni da se pogledamo u oči?“
[Pročitaj više]
Nalazimo se na usamljenom mestu blizu Vitsaide, u Galileji. Isus govori o Božjem Kraljevstvu velikom mnoštvu ljudi. Učitelj je otišao tamo sa apostolima da bi se oni odmorili nakon njihove duge misije u tom kraju, u kojem su propovedali obraćenje, „objavljujući jevanđelje svuda i isceljujući“ . Umorni, ali punih srca, pričali su šta su doživeli…
[Pročitaj više]
Poslednje poglavlje Jevanđelja po Jovanu vodi nas u Galileju, na obale Tiverijadskog jezera. Petar, Jovan i drugi učenici, nakon Isusove smrti, vratili su se svom starom poslu – ribarenju. Ali, te noći, ulov je izostao…
[Pročitaj više]
