Pokret fokolara ili „Marijino Delo“ je crkveni pokret za duhovnu i društvenu obnovu, proširen na svih 5 kontinenata, poput malenog naroda raznih rasa, kultura i jezika. Ljudi najrazličitijih profesija i društvenih slojeva, hrišćanskih tradicija, religija i uverenja nastoje da budu seme solidarnijeg i ujedinjenijeg sveta.
Pokret je raširen u 194 zemlje, a svoje centre ima u 81-oj zemlji.
Fokolar – „focolare” je italijanska reč koja označava ognjište, mesto u kući na kome se kraj vatre okuplja porodica da se ogreje. Fokolari su srce Pokreta. To su male zajednice muškaraca i žena u celibatu koji su na raspolaganju Pokretu fokolara u svetu, među njima ima i osoba u braku.
Harizma pokreta je jedinstvo na temelju Hristovog zaveštanja: ”Da svi jedno budu” (Jn 17, 21).
Cilj je pomoć izgrađivanja ljudske porodice u duhu bratstva.
Sredstvo za ostvarenje cilja je put dijaloga koji nastaje spontano, kroz iskustvo ljubavi u međusobnim odnosima i kroz širenje duhovnosti u svetu. Pokret je sveobuhvatna lepeza hrišćana različitih Crkava i osoba bez religioznog uverenja, iz različitih kulturnih sredina. Dijalog je najbolji put za prevazilaženje konflikata i predrasuda, za podsticanje jedinstva i saradnje, a bez sinkretizma i kroz vernost sopstvenom identitetu.
Osnivač pokreta je Kjara Lubik (1920.-2008.), rođena u Trentu, u Italiji.
Zvanično priznanje od strane Svete Stolice je prvi put izdato 1962. godine. Potom, uzimajući u obzir neprestani razvoj Pokreta, ponovo u 1990. godini i marta 2007. godine. Pokret podržavaju i poglavari drugih hriščanskih Crkava.
”Pokret Fokolara postavlja mostove među ličnostima, generacijama, društvenim slojevima i narodima u vremenu u kojem razlike, etničke i verske, prečesto dovode do žestokih konflikata” glasi obrazloženje nagrade UNESKO-a koja je dodeljeno Kjari Lubik 1996. godine za ”edukaciju za mir”. Njena podrška miru i jedinstvu potvrđena je i drugim međunarodnim priznanjima, kao što su Evropska nagrada za prava čoveka 1998. godine i zvanja počasne građanke velikog broja gradova, među kojima su: Buenos Aires, Rim, Firenca, Torino, Milano.
Nalazimo se u trenutku poslednje večere. Isus je za stolom sa svojim učenicima, i upravo im je oprao noge. Nekoliko sati posle toga biće uhapšen, osuđen na smrt i razapet. Kada vreme ističe i stiže se do cilja, izgovoraju se najvažnije stvari: predaje se „testament“.
[Pročitaj više]
Jevanđelje po Marku beleži poslednje reči Vaskrslog Isusa u njegovom jedinom javljanju apostolima.
[Pročitaj više]
Snažan odjek izazvale su reči pape Franje: „Molitva za univerzalni mirˮ izrečene od strane predsednice Pokreta Fokolara u Asiziju kod grobnice Svetog Franje.
[Pročitaj više]
