Pokret fokolara danas je prisutan u 182 zemlje i organizovan u 22 geografska područja.

  Promotera – animatora ima oko 140.000, a pripadnika i simpatizera je više od 2.000.000. Procenjuje se da je duhovnost fokolara proširena između nekoliko miliona ljudi.

U Pokretu učestvuje, pored katolika, i oko 25.000 hrišćana iz različitih Crkava i verskih zajednica, oko 7.000 pripadnika nehrišćanskih velikih religija i oko desetine hiljada osoba dobre volje verski neopredeljenih. Tu se ubrajaju mladi ljudi, porodice, stare osobe i deca, radnici i činovnici, političari i kulturni radnici, monasi i monahinje različite pripadnosti, socijalni radnici, sveštenici − svi koji su osetili priziv da radikalno žive u duhu jedinstva i da uspostavljaju odnose bratstva i zajedništva u mnogim sredinama.

  Iako ovaj pokret predstavlja jedinstvenu celinu, rađaju se razni ogranci: među porodicama (Nove porodice), u društvima (Novo čovečanstvo), u crkvenim krugovima (Parohijski i eparhijski pokret, sveštenički, monaški), među mladima (Mladi za ujedinjeni svet) i tinejdžerima. Takođe, postoje i ogranci koje čine episkopi u duhovnoj vezi sa Pokretom.

   Srce Pokreta su fokolari. To su male zajednice muškaraca i žena, laika potpuno posvećenih Bogu, koji su ostavili “majku, oca, polje…” da bi sledili Boga i bili na raspolaganju Pokretu fokolara u svetu. Među njima ima i osoba u braku.

  Model novog društva su ,,pilot-gradići”“marijapolisi”, odnosno Marijini gradovi. Vremenom, oni su se umnožavali i danas ih ima oko trideset sa različitim nivoima organizovanosti. Svaki od njih ima sopstveni identitet, zavisno i u skladu sa sredinom i mestom na kojem se nalazi. To su gradovi u malom, sa kućama, školama, privrednim objektima – sve u duhu jevanđeljske ljubavi.

  Primenu u društvu Pokret nalazi u uzajamnoj ljubavi, duhovnosti jedinstva, podsticanju zajedništva i solidarnosti u različitim sredinama, kao što su politika, ekonomija, međunarodni odnosi, prosveta, kultura i društvena komunikacija.

Naročito treba istaći ekonomiju zajedništva, koja inspiriše poslovanje 700 privrednih preduzeća i koja ima uticaj i na kulturološkom planu.

Solidarnost i saradnja više od hiljadu socijalnih ustanova različitog obima, organizovana je na 5 kontinenata, najviše u oblastima zdravstvene zaštite i obrazovanja u krajevima u procesu razvoja: na Filipinima, u Kamerunu, u izbegličkim logorima Tanzanije, u Kongu, Brazilu, Argentini, Meksiku, na Haitiju. Osim toga, solidarnost na delu podstiče lokalni društveni razvoj. Usvajanje na daljinu je ostvareno sa više od 18.000 ljudi u 45 zemalja. Nevladine organizacije (ONGs) fokolara: Asocijacija ujedinjeni svet i Novo čovečanstvo.

Za kulturu jedinstva je zadužena škola Ava (Abba znači Oče” na aramejskom), multidisciplinarni naučni centar sastavljen od stručnjaka iz raznih disciplina, profesora ili onih koji to nisu. Oni razrađuju početne smernice jedne nove kulture, prosvećene harizmom jedinstva. Iz ovog projekta proizašla je školska ustanova: Univerzitetski institut Sofija, koji je otvoren 1. decembra 2008. godine, sa sedištem u Lopijanu.

Dijalog sa savremenom kulturom ostvaruje se pomoću međunarodne mreže istraživača, stručnjaka, studenata i tehničara iz različitih disciplina: društvenih komunikacija, prava, umetnosti, medicine, pedagogije, psihologije, arhitekture, sporta. Oni organizuju kongrese, stručne kurseve i pišu članke u kojima vode dijalog sa savremenom kulturom. Među najrazvijenijima je Politički pokret za ujedinjenje.

   Izdavačka delatnost Pokreta tiče se, pre svega, časopisa Città Nuova (Novi grad), koji izlazi u 38 izdanja na 23 jezika, u 25 izdavačkih kuća i isto toliko zemalja. Pored njega, Pokret izdaje i dvomesečni časopis iz oblasti kulture, časopise Gen’s i Jedinstvo i harizma, koji izlaze na nekoliko jezika.

Reč života je mesečni bilten sa duhovnim i teološkim komentarima pojedine rečenice iz Jevanđelja, preveden na 96 jezika, štampan u više od 2.000.000 primeraka, dostupan i putem radija, televizije i interneta.assemblea-15-gnuzzolo-45

  Predsedništvo Pokreta prema Generalnim Statutima čine predsednik, koji će uvek biti žena, i kopredsednik, jedan sveštenik. Njima pomaže Generalni savet na kojem su zastupljeni različiti članovi Pokreta: mladi, porodice, Bogu posvećeni osobe, u raznolikosti svog zvanja, kulture, geografskog porekla. Trenutno predsednik je italijanka Marija (Emaus) Voče, a kopredsednik – španac Hesus Moran. Sadašnje rukovodstvo izabrano je na Generalnoj Skupštini Pokreta, sazvanoj u septembru 2014. godine, nakon 6 godina od upokojenja Kjare Lubik.

⇒   Zvanično priznanje od strane Svete Stolice je prvi put izdato 1962. godine. Potom, uzimajući u obzir neprestani razvoj Pokreta, ponovno 1990. godine i marta 2007. godine.

Članci

Na vreme za mir

Na vreme za mir

1. maja otvara se planetarna on-line izložba ideja i inicijativa koje u svakom delu sveta doprinose ostvarenju jedinstva i mira među ljudima i narodima. Sastavni je deo Projekta za Ujedinjeni svet koji promovišu mladi Pokreta fokolara.

[Pročitaj više]

Episkopi “U školi Svetog Duha”

Episkopi “U školi Svetog Duha”

Poruka pape Franje, nakon pozdravnih reči predsednice pokreta Fokolara, Marije Voče, otvorila je u Trentu konferenciju “Harizma u službi Crkve i čovečanstva” u kojoj učestvuju 7 kardinala i 137 episkopa, prijatelja Fokolara, iz 50 zemalja.

[Pročitaj više]
12345...»