![„Gospod je meni Pastir, ni u čemu ja ne oskudevam“ (Ps 23[22],1)](https://www.focolare.org/serbia/files/2024/07/jul-2024-210x128.jpg)
„Gospod je meni Pastir, ni u čemu ja ne oskudevam“ (Ps 23[22],1)
Psalam 23 je jedan od najpoznatijih i najomiljenijih psalama. To je pesma poverenja, a u isto vreme izražava radosnu versku ispovest.
[Pročitaj više]
Kjara Lubik i njene prve sledbenice otkrivaju u rečima Jevanđelja jedan novi vid duhovnog života, nadahnut zajedništvom, koji definišu kao duhovnost jedinstva.
Katolička Crkva, ali i ostale Crkve, prepoznaju u duhovnosti jedinstva dar Duha Svetog našem vremenu, kako bi Crkva s novim poletom prenosila „po svim narodima“ (Luka 24, 47) Reč Hristovu „da svi jedno budu“ (Jovan 17, 21).
Temelj duhovnog života, nadahnut zajedništvom, istrajna je međusobna ljubav, koja omogućuje jedinstvo i Hristovu prisutnost u zajednici. Ljubav postaje “paradigma jedinstva”, kodeks duhovne i socijalne obnove.
Duhovnost jedinstva je ukorenjena u Jevanđelju i zasniva se na 12 ključnih tačaka:
- Bog je Ljubav – Njemu dati prvo mesto
- Prihvatiti Božiju volju
- Ispisivati Jevanđelje svojim životom
- Voleti bližnjeg
- Voleti se međusobno
- Sjediniti se sa Hristovim telom u Evharistiji
- Postati jedno
- Ići prema jedinstvu putem Isusovog vapaja napuštenosti od Oca na Krstu
- Ići putem Presvete Djeve Marije, prve hrišćanke
- Biti u zajedništvu sa Crkvom
- Živeti u božanskoj atmosferi Duha Svetoga, osluškujući Njegov glas
- Imati Hrista među sobom
Bog – Ljubav
Evo otkrića:
Bog je Ljubav, Bog je Otac.
Oči poprimaju novi način gledanja.
Bog je iza svega što nas se dotiče.
Osećamo se ciljem njegove ljubavi,
“uspeli smo se na dlan Božiji”
i ništa se ne pokreće bez njegove saglasnosti.
To je oduševljavajuća, okrepljujuća vera.
Prve fokolarine bile su njome toliko natopljene da su,
u opasnosti od smrti zbog nemilosrdnog rata,
izrazile želju da, ako dođe njihov čas,
budu sahranjene u istoj grobnici
i da na njoj umesto imena napišu:
“Mi smo poverovale u ljubav”.
Kjara Lubik
Životne priče
„Carstvo Božije je slično čoveku koji je posejao seme na svojoj njivi. On leže noću i ustaje danju, a seme niče i raste ni sam ne zna kako.“ (Mk 4, 26-27)
Carstvo Božje je srce Isusove poruke, koju Markovo jevanđelje želi da proglasi kao dobru vest. Ovde se ta dobra vest najavljuje kroz kratku parabolu, sliku semena koje jednom kada se baci u zemlju oslobađa svoju vitalnu snagu i donosi rod.
Međutim, šta je Carstvo Božje za nas danas? Šta ima zajedničko sa našom istorijom, ličnom i kolektivnom, stalno zaglavljenom između očekivanja i razočaranja? Ako je već posejano, zašto ne vidimo plodove mira, sigurnosti, sreće?
„Ko ne ljubi, ne poznaje Boga; jer je Bog ljubav“ (1 Jn 4, 8)
Jovanovo prvo pismo se obraća hrišćanima jedne zajednice u Maloj Aziji kako bi ih ohrabrio da obnove zajedništvo među sobom, budući da su bili podeljeni različitim doktrinama. Autor ih poziva da imaju na umu ono što je najavljeno „od početka“ hrišćanske propovedi i ponavlja ono što su prvi učenici videli, čuli i dotakli iz prve ruke u životu sa Gospodom, kako bi i ova zajednica bila u zajedništvu sa njima i, prema tome, i sa Isusom i sa Ocem.
[Pročitaj više]