Fokolari su prisutni u Srbiji već od šezdesetih godina dvadesetog veka.  Prvi fokolar otvara se u Subotici 1976. gde boravi do 1978. Sem toga, otvaren je još jedan fokolar u Novom Sadu (period 1977-1980), a fokolar iz Subotice seli se u Beograd 1978., gde se i danas nalaze muški i ženski centri Pokreta fokolara.

Ovi centri predstavljaju zajednice laika koji su potpuno posvećeni Bogu i duhovno podržavaju živote zajednica i pojedinaca na teritoriji centralne Srbije, Vojvodine i Crne Gore. Veliki podsticaj razvoju i formiranju prvih zajednica, prisutnih u Vojvodini, dali su rimokatolički i grkokatolički sveštenici. Na teritoriji Srbije postoji oko 2.500 pripadnika i simpatizera Pokreta.

Duhovnost jedinstva podstiče članove Pokreta da produbljuju zajedništvo među hrišćanima katolicima, pravoslavnima i evangelistima i da u duhu bratske ljubavi i uzajamnog poštovanja doprinose zbližavanju Crkava i naroda u Srbiji. Po primeru prvih hrišćana članovi Pokreta fokolara imaju zajediništvo materijalnih dobara.

Porodice

Zajednice porodica fokolara iz susednih zemalja pomogle su da se u mnogim krajevima Srbije aktiviraju grupe bračnih parova u Pokretu fokolara i postanu pokretači raznih aktivnosti u oblasti vaspitanja dece, ali isto tako i u očuvanju porodica na čvrstim hrišćanskim vrednostima.

Omladina

Jedna od živih realnosti u Pokretu su deca i omladina. Oni kroz igru i priču, sport i dijalog uče osnovne vrednosti života, učestvuju u priredbama za Božić i slično. Svake godine deca  iz Pokreta organizuju akcije za pomoć siromašnim porodicama i starim osobama, posete deci sa poteškoćama, kao i sportske dane i letnje kampove.

2005. godine 300 dece trčalo je stazama Kalemegdana u svetskoj štafeti RUN4UNITY. pod pokroviteljstvom Sekretarijata za sport i omladinu grada Beograda, kako bi time pokazali svoje zalaganje za mir. U 2007. trka za mir je održana na Petrovaradisnkoj tvrđavi, a 2012. trčalo se  ulicama Zrenjanina.

U avgustu 2012. godine 200 mladih iz Srbije učestvovalo je na svetskom festivalu mladih u Budimpešti – Genfest-u, koji je održan pod naslovom  “Let’s Bridge” (Gradimo mostove).

U društvu

Vremenom se otvaraju putevi za kontakt i sa mnogim predstavnicima društvenog života koji u idejama Pokreta nalaze odgovor na težnje koje nose u srcu, tako da se širi mreža zajedništva dajući novo lice sredini. U toj nameri organizovano je više velikih skupova kao što su na primer manifestacija Zajedno za Evropu 2004. u Beogradu u Sava Centru i Festival porodica  (Familyfest) 2005.  u Novom Sadu na kome se okupilo 1300 osoba.

U okviru društvenih delatnosti Pokreta, 19 preduzeća iz Vojvodine su uključeni u Ekonomiju zajedništva, projekat namenjen siromašnima. Uzajamna pomoć članova fokolara u zemlji i međunarodna mreža solidarnosti omogućuju pomoć mnogim porodicama i deci koja se nalaze u teškim uslovima.

Izdavačka delatnost

Od 2003. godine izlazi u Beogradu dvomesečna revija “Novi Svet” koja širom Srbije svedoči o duhovnosti jedinstva. Prva knjiga Kjare Lubik na srpskom jeziku, štampana ćirilicom, “Biti Tvoja Reč”, predstavljena je 2012. godine u Beogradu i u Matici srpskoj u Novom Sadu u saradnji sa RTV „Beseda“ pravoslavne eparhije bačke.

Marijapoli

Kao posebno dragoceno iskustvo zajedništva u različitosti ostaje tradicionalni letnji Marijin grad – Marjiapoli koji se svih ovih godina održava u Srbiji, počevši od Tekija pa do Sokograda, Vršačkog brega i Deliblatske peščare. Kroz produbljivanje duhovnosti jedinstva (na predavanjima, zajedničkim molitvama, razgovorima uz šetnju, u raznim radionicama, forumima i sl.), Marijapoli je postao mesto dijaloga i uzajamnog upoznavanja u duhu jevanđelske ljubavi, a po uzoru na život hrišćana u Ranoj Crkvi.

 

Životne priče

test_marius=
„Carstvo Božije je slično čoveku koji je posejao seme na svojoj njivi. On leže noću i ustaje danju, a seme niče i raste ni sam ne zna kako.“ (Mk 4, 26-27)

„Carstvo Božije je slično čoveku koji je posejao seme na svojoj njivi. On leže noću i ustaje danju, a seme niče i raste ni sam ne zna kako.“ (Mk 4, 26-27)

Carstvo Božje je srce Isusove poruke, koju Markovo jevanđelje želi da proglasi kao dobru vest. Ovde se ta dobra vest najavljuje kroz kratku parabolu, sliku semena koje jednom kada se baci u zemlju oslobađa svoju vitalnu snagu i donosi rod.
Međutim, šta je Carstvo Božje za nas danas? Šta ima zajedničko sa našom istorijom, ličnom i kolektivnom, stalno zaglavljenom između očekivanja i razočaranja? Ako je već posejano, zašto ne vidimo plodove mira, sigurnosti, sreće?

[Pročitaj više]
test_marius=
„Ko ne ljubi, ne poznaje Boga; jer je Bog ljubav“ (1 Jn 4, 8)

„Ko ne ljubi, ne poznaje Boga; jer je Bog ljubav“ (1 Jn 4, 8)

Jovanovo prvo pismo se obraća hrišćanima jedne zajednice u Maloj Aziji kako bi ih ohrabrio da obnove zajedništvo među sobom, budući da su bili podeljeni različitim doktrinama. Autor ih poziva da imaju na umu ono što je najavljeno „od početka“ hrišćanske propovedi i ponavlja ono što su prvi učenici videli, čuli i dotakli iz prve ruke u životu sa Gospodom, kako bi i ova zajednica bila u zajedništvu sa njima i, prema tome, i sa Isusom i sa Ocem.

[Pročitaj više]