Štafeta je započela na ostrvu Fidži u Pacifiku u 15 sati po lokalnom vremenu. Zatim je u 16.00 časova štafetna palica simbolički predata sledećoj vremenskoj zoni, i tako sve do poslednje.

Na Malti predsednik Republike dao je znak za početak takmičenja u kojem su učestvovali kršćani i muslimani, u Australiji i u Južnoj Africi uključila se i domorodačka populacija. U Irskoj poziv za štafetu upućen je na nacionalnom nivou svim školama; u Litvaniji se trčalo ulicama glavnog grada, a krenulo ispred Parlamenta, u Svetoj zemlji deca jevreji, muslimani i kršćani tračala su do Primorske Cezareje, mesta bogatog istorijom triju religija i važnim arheološkim nalazištem koje je UNESKO proglasio baštinom čovečanstva. U Luksemburgu štafeta je prošla simbolički važan Šengen.

Štafeta Run4unity u Srbiji je održana u Zrenjaninu, izrazito mešovitoj sredini, kako po nacionalnoj tako i verskoj pripadnosti. U realizaciji projekta pomogla je i Opština Zrenjanin.

Okupljeni s istom planetarnom namerom, sačinjavali smo grupu od oko 230 dece i mladih iz svih krajeva Vojvodine i Srbije. Program se odvijao u sportskoj sali Elektrotehničke škole »Nikola Tesla«.

Program smo počeli pripremama i usavršavanjima koraka za flešmob uz himnu Run4unity, koji smo pred sam početak trke izveli na glavnom trgu u centru Zrenjanina. Posle flešmoba slučajnim prolaznicima, kao i radnicima u okolnim kafićima i prodavnicama, podelili smo letke s 6 DA i papirnate leptiriće koje su napravila deca iz Subotice.

Trka je krenula tačno u 15 sati. Početna grupa polako se širila ulicama Zrenjanina, prolazeći glavnom pešačkom zonom, zatim preko dva mosta na Begeju i, zaobilazeći jezero, vraćala se nazad do škole.

Posle podne, sedeći na podu dvorane, umorni od trčanja i vrućine, pratili smo program koji su samostalno pripremila deca iz raznih krajeva, kojim su sadržajno predstavila svako od postojećih 6 DA: preko skeča, saopštavanja iskustava, pesama, folklornog nastupa mladih iz Kucure, Krstura i Novog Sada i modernom koreografijom mladih Bečejaca. Čitavog dana atmosfera je bila prepuna radosti i oduševljenja, jer svi smo osećali da učestvujemo u nečem velikom!

Dok smo se vraćali kući, pristizale su poruke: »Autobus samo što ne eksplodira od radosti putnika!«, »Hvala na predivnom danu! Kad će ponovo?«…