„Veruješ li ovo?“ (Jv 11, 26)
Isus stiže u Vitaniju, gde je Lazar mrtav već četiri dana. Obaveštena o tome, sestra Marta puna nade trči mu u susret…
[Pročitaj više]
„Bogu ništa nije nemoguće“ (Lk 1,37)
U poglavlju o Blagovesti Anđeo Gavrilo odlazi Mariji iz Nazareta da joj saopšti Božje planove za nju: ona će začeti i roditi sina Isusa, koji „će biti silan i zvaće ga ’Sin Svevišnjega’“ . Epizoda se nastavlja na druge događaje Starog zaveta koji su doveli do čudesnih rađanja nerotkinja ili veoma starih žena čija deca treba da igraju važnu ulogu u istoriji spasenja…
[Pročitaj više]
„Jer svi su dali priloge od svog izobilja, a ona (udovica) je od svoje neimaštine stavila sve što je imala, sav svoj imetak.“ (Mk 12, 44)
Nalazimo se na kraju 12. poglavlja Jevanđelja po Marku. Isus je u hramu jerusalimskom; posmatra i poučava.
[Pročitaj više]
„Ko hoće među vama da bude velik, neka svima bude sluga, i ko hoće da bude prvi među vama, neka svima bude sluga.“ (Mk 10, 43-44)
Na svom putu za Jerusalim po treći put Isus priprema svoje učenike za dramatičan događaj svoje muke i smrti, međutim oni koji su mu najbliži pokazuju se nesposobnim da razumeju.
[Pročitaj više]
Ne budite oni koji samo slušaju reč i tako sebe varaju; budite oni koji je izvršavaju.“ (Jak 1, 22)
Tema slušanja i izvršavanja je osnovna tema na kojoj insistira autor ovomesečnog stiha.
Pismo se, naime, nastavlja: „Ali ko se zagleda u savršeni Zakon slobode, te istraje u njemu, i ne bude zaboravni slušač, nego onaj koji ga izvršava – taj će biti blažen u onome što čini“ (Jakovljeva 1:25). I upravo nas ta posvećenost poznavanju i izvršavanju Njegovih reči oslobađa i daje nam radost.
„Gospode, dobro je za nas da smo ovde“ (Mt 17, 4)
Isus je na putu za Jerusalim sa svojim učenicima…
[Pročitaj više]![„Gospod je meni Pastir, ni u čemu ja ne oskudevam“ (Ps 23[22],1)](https://www.focolare.org/serbia/files/2024/07/jul-2024-210x128.jpg)
„Gospod je meni Pastir, ni u čemu ja ne oskudevam“ (Ps 23[22],1)
Psalam 23 je jedan od najpoznatijih i najomiljenijih psalama. To je pesma poverenja, a u isto vreme izražava radosnu versku ispovest.
[Pročitaj više]
„Carstvo Božije je slično čoveku koji je posejao seme na svojoj njivi. On leže noću i ustaje danju, a seme niče i raste ni sam ne zna kako.“ (Mk 4, 26-27)
Carstvo Božje je srce Isusove poruke, koju Markovo jevanđelje želi da proglasi kao dobru vest. Ovde se ta dobra vest najavljuje kroz kratku parabolu, sliku semena koje jednom kada se baci u zemlju oslobađa svoju vitalnu snagu i donosi rod.
Međutim, šta je Carstvo Božje za nas danas? Šta ima zajedničko sa našom istorijom, ličnom i kolektivnom, stalno zaglavljenom između očekivanja i razočaranja? Ako je već posejano, zašto ne vidimo plodove mira, sigurnosti, sreće?