Svakodnevno se hranimo Božjom rečju, sprovodimo je u praksi i međusobno delimo iskustva koja proživljavamo.

Reči Jevanđelja su jedinstvene i neponovljive i poseduju posebnu privlačnu snagu i dubinu. Mogu se oživotvoriti, one su svetlo za svakog čoveka koji dolazi na ovaj svet i egzistira u ovoj dimenziji života. Ako se po tim rečima zaista živi, one pokazuju čudesnu snagu koja može iz dubine promijeniti svačiji život: Odnos prema Bogu, ljudima, a isto tako i prema neprijateljima postaje bitno drugačiji.

Te reči daju svemu u našem životu pravu vrednost i mesto: ocu i majci, braći i sestrama, poslu… Tako Bogu može pripasti prvo i najvažnije mesto u našim životima, a mi neposredno i živo saznajemo da se ispunjavaju njegova obećanja: On daje stostruko u ovome životu, a isto tako i večni život. Isus se jasno pokazuje kao Bog: ti daješ tako malo, a on te naprosto obasipa mnogobrojnim darovima; ti si sam, a mnoge majke, braća i sestre su kraj tebe; on ti daje darova u izobilju, tako da ih ti možeš davati onima koji nemaju ništa.
Nema događaja niti situacije u životu, koja ne bi mogla, direktno ili indirektno, pronaći odgovor ili tumačenje u Božjim rečima.
Pripadnici našeg Pokreta orijentišu se na Jevandelje, žive po njemu i uviđaju, prepuni čudenja, kako se naočigled ostvaruje sve ono što je Isus obećao: “Dajte i daće vam se!” (Luka 6,38). To iskustvo primanja i davanja bitno obeležava njihovu svakodnevicu: “Molite i primićete” (Mat. 7,7).
U velikoj bedi i nevolji rata molili smo za mnoge stvari i dobili zauzvrat vreće pune brašna, kutije s mlekom u prahu, marmeladu, drva za ogrev, odeću… Tako smo mogli pomoći mnogobrojnim siromasima u gradu. Postalo je jasno što može učiniti Jevanđelje, ako ga počnemo provoditi u delo i živeti po njemu. Saznali smo da Hrist zaista živi. To je bilo poput jeke na reči apostola: “Hrist je uskrsnuo!”

(Kjara Lubik)