Na kraju petog Halki samita, pod nazivom „Održimo budućnost planete zajednoˮ, oprostili smo se u atmosferi topline i prijateljstva. Međunarodni, interdisciplinarni skup je organizovan od strane Carigradske vaseljenske patrijaršije – Istanbul i Instituta univerziteta Sofija, Lopjano – Italija.
Samit je bio nadahnut proročkim učiteljstvom patrijarha Vartolomeja i pape Franje i jednoglasno su se složili da je to bio događaj Svetog Duha. Nije slučajno da su se dani samita poklopili između dva datuma Pedesetnice u našim crkvama.
Iskrena komunikacija i međusobna pažnja, kao i otvorena razmena crkvenih pristupa i razmišljanja, doveli su nas do saznanja da se nalazimo u odlučujućoj prekretnici za budućnost ljudske porodice, u kojoj svaka osoba ima određenu odgovornost.
Izazov i prilika na koje smo svi zajedno pozvani jesu razvoj zajedničkog ekološkog etosa. Kao zanatlije mira i bratstva, želimo da primenimo dobre prakse u svakoj sferi, bilo obrazovnoj ili pastoralnoj, društvenoj, ekonomskoj ili političkoj. Obavezali smo da ćemo raditi na interdisciplanarnim putevima kako bi formirali nove paradigme koje mogu da protumače i transformiraju stvarnost, u cilju prevazilaženja kulture otpada. Postalo je jasno da se delotvorna akcija može postići samo neelističkim obrazovanjem, u čemu su Crkve aktivno uključene.
Na kraju se spontano rodio zahtev da se potpiše konačni apel i uputi Crkvama i onima kojima je u srcu stalo do našeg zajedničkog doma. Nadamo se da nećemo napustiti ovaj događaj iza nas kao lepu uspomenu, već da prepoznamo da imamo pred sobom horizont svetlosti koji zahteva preobraćenje pogleda koji polazi iz srca i koji se hrani evanđeoskom mudrošću. „Ekološka kultura – na koju nas podseća papa Franja – se ne može svesti na niz urgentnih i delimičnih odgovora na probleme koji se javljaju u vezi sa degradacijom životne sredine, iscrpljivanjem prirodnih resursa i zagađenjem. Mora da postoji poseban način pogleda na stvari, način razmišljanja, politike, obrazovni program, stil života i duhovnost koji zajedno čine otpor od napada tehnokratske paradigme. U suprotnom, čak i najbolje ekološke inicijative mogu završiti zaključane u istoj globalizovanoj logici. Tražiti samo tehnički lek za svaki ekološki problem koji se pojavi znači odvojiti ono što je u stvarnosti međusobno povezano i prikriti istinite i najdublje probleme globalnog sistemaˮ (Laudato Si, br. 111)
Vincenzo Di Pilato
