U određenom trenutku, ovim pismom je morao da se brani od optužbi drugih propovednika, za koje je Pavlov stil bio upitan: nije uzimao platu za svoj misionarski rad, nije govorio po pravilima elokvencije, nije se predstav- ljao pismima preporuke koja bi govorila o njegovom autoritetu, govorio je da sopstvenu slabost shvata i živi u svetlu Isusovog primera.
Završavajući pismo, Pavle upućuje Korinćanima apel pun poverenja i nade:
„Radujte se, usavršavajte se, utješavajte se, isto mislite, mir imajte, i Bog ljubavi i mira biće s vama“.
Prva odlika koja upada u oči jeste to što su njegove opomene upućene zajednici u celini, kao mestu gde se može doživeti Božje prisustvo. Sve ljud- ske slabosti koje čine teškima međusobno razumevanje, poštenu i iskrenu komunikaciju, slogu koja bi poštovala različitost iskustava i misli, može se isceliti prisustvom Boga mira.
Pavle predlaže neka konkretna ponašanja u skladu sa zahtevima Jevan- đelja: stremiti ka ostvarenju Božjeg plana za svakoga, kao braća i sestre; dati i drugima utešnu Božju ljubav koju smo primili; brinuti jedni o drugima, deleći najdublje težnje; prihvatajući jedni druge, dajući i primajući milosrđe i oproštenje; negovati poverenje i slušanje.
To su izbori povereni našoj slobodi, koji ponekad zahtevaju hrabrost da budu „znak protivrečnosti“ u odnosu na trenutni mentalitet.
Iz tog razloga, apostol takođe preporučuje da ohrabrujemo jedni druge u ovoj posvećenosti. Ono što on smatra vrednim je radosno negovanje i svedočenje neprocenjive vrednosti jedinstva i mira, u ljubavi i istini. Sve to uvek utemeljeno na steni bezuslovne ljubavi Božje koja prati njegov narod.
„Radujte se, usavršavajte se, utješavajte se, isto mislite, mir imajte, i Bog ljubavi i mira biće s vama“.
Da bismo živeli ovu Reč života, gledajmo i mi, poput Pavla, primer i osećanja Isusa, koji je došao da nam donese svoj mir1. Taj mir „nije samo odsustvo rata, svađa, podela, trauma. […]: taj mir je punoća života i ra- dosti, on je integralno spasenje ličnosti, on je sloboda, on je bratska lju- bav među svim narodima. […] A šta je Isus učinio da nam daruje „svoj” mir? Platio je lično on. […] Stavio se u središte pretendenta, preuzeo je kontrolu nad mržnjama i razdvajanjima, srušio je zidove koji su razdvajali narode2. […]
I nama je za izgradnju mira potrebna snažna ljubav, sposobna da voli i one koji ne uzvraćaju, sposobna da oprosti, da prevaziđe kategoriju ne- prijatelja, da voli tuđu zemlju kao svoju. […] Zahteva od nas još i obnov- ljena srca i obnovljene oči kako bismo voleli svakoga i videli da su svi kan- didati za sveopšte bratstvo. […] „Zlo izvire iz srca čoveka“, pisao je Iđino Đordani, i „da bi se otklonila opasnost od rata potrebno je ukloniti duh agresije, eksploatacije i sebičnosti iz kojih dolazi do rata: potrebno je po- novo izgraditi savest’3.“4
Bonita Park je okrug u Hartsvoteru, poljoprivrednom gradu u Južnoj Afri- ci. Kao i u ostatku zemlje, efekti nasleđeni od režima aparthejda su i dalje prisutni, posebno u oblasti obrazovanja: akademske veštine mladih ljudi koji pripadaju crnačkim i grupama mešane rase su mnogo niže od drugih etničkih grupa, sa posledičnim rizikom od društvene marginalizacije.
Projekat „Most“ je nastao da bude posrednik između različitih etničkih grupa u okrugu i da premosti udaljenosti i kulturne razlike, uz stvaranje vannastavnih programa i malog zajedničkog prostora: mesto susreta ra- zličitih kultura, za decu i tinejdžere. Zajednica pokazuje veliku želju za za- jedničkim radom: Karlo je ponudio svoj stari pikap za prevoz drva od kojih su napravljene klupe, direktor najbliže osnovne škole je ponudio police, sveske i knjige, dok je holandska reformirana crkva donirala pedeset sto- lica. Svako je učinio svoj deo da ovaj most između kultura i etničkih grupa svakim danom bude jači5.
Leticija Magri i tim Reči života
