Dolazak pape Lava XIV pozdravljen je 21 marta toplim aplauzom 320 učesnika Generalne skupštine Fokolara, koje je primio u audijenciji u Vatikanu. „Tim aplauzom“, rekao je novoizabrani kopredsednik Roberto Almada, „želeli smo da izrazimo našu radost. Bio sam pogođen njegovim zahvalnim i ohrabrujućim pogledom usmerenim ka svim članovima Pokreta: sveštenicima, porodicama, mladima i Fokolarinima.“

Od samog početka, Papa Lav XIV skrenuo je pažnju na koren harizme: „Svakog od vas privukla je harizma Kjare Lubik, za koju je počeo proces beatifikacije.“ Jedinstvo, naglasio je, ostaje srž dara koji Sveti Duh danas nudi Crkvi i svetu.

Narod mira pozvan da bude prepreka varvarstvu

Tema mira bila je snažna nit kroz ceo govor Svetog Oca. On je priznao da je „i kroz vas, Bog pripremio, u proteklim decenijama, veliki narod mira“, pozvan danas „da deluje kao protivteža i barijera mnogim sejačima mržnje koji vuku čovečanstvo nazad u oblike varvarstva i nasilja“. Ove reči potvrdile su rad Skupštine, koja je razmišljala o tome kako efikasnije doprineti popravljanju društvenih veza, prevazilaženju polarizacije i promociji dijaloga i bratstva na teritorijama gde je Pokret prisutan.

Margaret Karam, ponovo izabrana predsednica Pokreta, prokomentarisala je: „Papa je još jednom naglasio kako nam je danas, više nego ikada, potrebno jedinstvo u podeljenom i zaraćenom svetu. Još više je naglasio potrebu da potpunije i bolje živimo svoj poziv na bratstvo. Takođe me je pogodila Papina zahvalnost za rad Pokreta u ekumenskim, međureligijskim i drugim oblastima.“

Odgovornost za post-osnivačku fazu

Posebno značajan odlomak se ticao istorijskog trenutka koji Pokret doživljava. Papa Lav XIV je podsetio da „vam je poverena odgovornost da održite harizmu vašeg Pokreta živom u post-osnivačkoj fazi“, fazi koja se ne završava generacijom koja neposredno sledi osnivačicu, već se „proširuje i dalje“. Pozvao je Pokret da jasno i iskreno razlikuje ono što pripada suštinskoj srži harizme od onoga što se može promeniti tokom vremena. Jasno je izjavio da je neophodno razaznati „koji aspekti vašeg zajedničkog života i vašeg apostolata su neophodni i stoga se moraju održavati“ i „koji alati i prakse, iako dugo ustanovljeni, nisu neophodni za harizmu… ili su predstavili problematične aspekte i stoga se moraju napustiti“.

Reči Svetog Oca o transparentnosti – „uslovu kredibiliteta“ i pravu svih jer je harizma zajednički dar – potvrdile su i ojačale pravac koji je već razvijen tokom Skupštine. Pokret sa većom odgovornošću je neophodan korak ka iskusnom jedinstvu danas.

Zajednički proces obnove: smernice za narednih pet godina (2026–2031)

Razmišljanje o izazovima i kritičnim pitanjima koje je pokrenula Generalna skupština istaklo je da u korenu mnogih problema pokreta danas leži nedostatak zrelog razumevanja jedinstva, temeljne osnove harizme Kjare Lubik. Iz tog razloga, proces preispitivanja i produbljivanja ovog razumevanja je pokrenut na svim nivoima.

Iz ove perspektive, nameravamo da: radimo na prevazilaženju podela i polarizacija kroz rad zajednica fokolara koje žive na teritorijama i „periferijama“ sveta, u sinergiji sa onima koji dele evanđeoski princip jedinstva kroz dijalog i saradnju; podržimo mreže posvećene promociji mira i obrazovanju ljudi u nenasilju; razvijemo sveobuhvatnu viziju brige o planeti i drugima; i jačamo porodice i zajednice kao mesta bliskosti i uzajamne podrške. Štaviše, neophodno je promovisati etičku i odgovornu upotrebu tehnologije i veštačke inteligencije, uključujući sve generacije, i ceniti doprinos mladih ljudi i bogatstvo koje proizilazi iz susreta različitih iskustava i senzibiliteta.

Sa pristupom zasnovanim na kvalitetnim odnosima, transparentnosti, učešću i zajedničkoj odgovornosti, Pokret obnavlja svoju posvećenost radu na tome da svako mesto postane prostor za susret i saradnju, služeći opštem dobru i miru.

Stefanija Tanesini