„Zajedništvo dobara koje mi praktikujemo rođeno je posmatrajući primitivnu hrišćansku zajednicu: videli smo da su tamo delili dobra, a zarad zajedništva dobara niko nije bio potrebit (..) Dakle, evo formule, kako mi kažemo: ako bi ceo svet primenjivao zajedništvo dobara, socijalnih problema, siromašnih, gladnih, materijalno neobezbeđenih itd. ne bi bilo više “. Tako Kjara Lubik, utemeljiteljka Fokolara, pokrećući projekat Ekonomije zajedništva 1991. godine, govori kako se u Pokretu rodio običaj praktikovanja zajedništva dobara, materijalnih i duhovnih.
Godine 1943. u Trentu je rat uništio grad, a mnogi su izgubili kuće, posao i neke članove porodice. Suočene sa toliko očaja, u svetlu reči Jevanđelja koje su meditirale u skloništima – Kjara i njeneprvedrugarice odlučuju da se pobrinu za najpotrebitije: „Cilj nam je bio da ostvarimo zajedništvo dobara u najvećem mogućem dometu da se reši socijalni problem grada Trenta. Pomislila sam: „Postoje dva, tri mesta gde su siromašni … idemo tamo, dovedemo svoje, delimo sa njima“. Jednostavno rasuđivanje, jer: mi imamo više, oni manje; podići ćemo njihov životni standard na način da postignemo određenu jednakost za sve “.
Osamdeset godina kasnije, praksa zajedništva dobara je uvek živa stvarnost u Pokretu. Svako daje slobodno u skladu sa svojim mogućnostima, često izražavajući zahvalnost što je primio. Iskustva se množe svuda u svetu.
Iz Hrvatske pišu: „Otišao sam da kupim 10 kg pšenice za svoje piliće. Čovek koji mi je pšenicu prodao nije želeo novac. Uplatio sam ono što sam uštedeo za izvanredno zajedništvo dobara u ovo vreme pandemije”. Naravno, nije uvek razumljivo samo po sebi pokloniti dobra i pare, ali zalaganje pojačava vrednost gesta: „Nedavno sam prodao vino komšiji. Dao mi je više novca nego što je trebao i nije želeo kusur. Dao sam ga za izvanredno zajedništvo dobara, ali nije bilo lako, morao sam da savladam ljudski način razmišljanja “.
S druge strane, iskustvo primanja nakon davanja je uobičajeno. Rečenicu iz Jevanđelja „Dajte, i daće vam se“ (Lk 6, 38), koju su Kjara i njene prve drugarice konkretno doživele.
Iz Makedonije: „Pomogli smo nekim porodicama koje su ostale bez posla zbog krize usled pandemije, donirajući hranu, lekove i školski pribor. To je mala pomoć, ali jedan od njih nam je rekao da su time obezbeđeni dve nedelje. Ubrzo nakon toga, druga porodica je dala donaciju za pokrivanje troškova. Na ovaj način sve je kružilo“.
Radost davanja i radost primanja takođe je česta.
U Srbiji je zajedništvo dobara stiglo do porodice sa decom gde su otac i majka bolesni i nezaposleni. Žive od proizvoda u bašti i za plaćanje računa Toni pomaže u parohiji. „Kad bismo išli da im donesemo nešto novca, Toni se vraćao kući nakon što je tražio zajam za kupovinu drva. Objasnili smo im odakle pomoć i bili su ganuti jer su osećali da ih je Bog preko nas „pogledao“ na poseban način.
Na kraju krajeva zajedništvo dobara, nije ništa drugo nego instrument Božjeg Proviđenja.
Klaudija Di Lorenci
