Ova Reč života se može bolje razumeti ako se pročita odlomak u kojem se nalazi: „Ako ste, dakle, vaskrsli sa Hristom, tražite ono što je na nebu, tamo gde Hristos sedi Bogu zdesna. Usmerite svoje misli na ono što je na nebu, a ne na ono što je na zemlji. Jer, umrli ste i vaš život je sa Hristom sakriven u Bogu.”[1]
Kako bismo prevazišli ovaj kontrast, Pavle nas poziva da preusmerimo naše misli, naš ceo život prema Hristu koji je vaskrsao. Zaista, po krštenju, i mi smo takođe umrli i vaskrsli u Hristu. Ovaj novi život Možemo da živimo „već i još ne” u punini.
„Usmerite svoje misli na ono što je na nebu, a ne na na ono što je na zemlji.”
Očigledno, ova mogućnost se ne može steći jednom za svagda, već se konstantno mora tražiti tokom zahtevnog putovanja koje traje čitavu večnost, što znači da treba da usmerimo naš život prema gore. Hrist je zapravo doneo Nebeski život na zemlju i Njegov Vaskrs je početak novog stvaranja, jednog novog čovečanstva. Ovo bi bilo razumno postupanje onoga ko odluči da živi jevanđelje: izbor koji potpuno menja naš način razmišljanja, preokreće redosled, ciljeve koje nam svet nudi, oslobađa nas uslovljavanja tako što nam dopušta da doživimo drastičnu promenu. Uostalom, Pavle ne obezvređuje „stvari na zemlji” jer, otkako je nebo dotaklo zemlju utelovljenjem Sina Božjeg, sve je obnovljeno.[2]
„Usmerite svoje misli na ono što je na nebu, a ne na na ono što je na zemlji.”
„Koje su to stvari ‘tamo gore’?”, piše Kjara Lubik. „To su vrednosti koje je Isus doneo na zemlju i po kojima se odlikuju Njegovi sledbenici. To su: ljubav, sloga, mir, oproštenje, doslednost, čistota, poštenje, pravda i tako dalje. To su sve vrline i bogatstvo koje nudi jevanđelje. Sa njima i kroz njih hrišćani održavaju svoju stvarnost vaskrsenja sa Hristom. […]
I kako da zadržimo svoje srce usidrenim na nebu, živeći usred sveta? Prepustimo se vodstvu misli i osećanja Isusa čiji je unutrašnji pogled uvek bio okrenut ka Ocu i čiji je život u svakom trenutku odražavao Nebeski zakon, odnosno zakon ljubavi.”[3]
„Usmerite svoje misli na ono što je na nebu, a ne na na ono što je na zemlji.”
Prisutnost hrišćana u svetu hrabro otvara novi život Uskrsa. To su nove žene i muškarci koji nisu od ovoga sveta[4] ali žive na njemu sa svim sadašnjim tegobama. Ovako se govorilo o prvim hrišćanima: „Prebivaju na zemlji, ali njihovi životi pripadaju nebu. […] Kao što je duša u telu, tako su i hrišćani u svetu.”[5]
Hrabar i u potpunosti jevanđeoski izbor jednog radnika koji odlučuje da pomogne svom tek otpuštenom saradniku, izazvao je lanac bratskih gestova pokrenut upravo njegovim svedočenjem.
U fabrici su podelili otkazna pisma, od kojih je jedno bilo upućeno Džordžu. Poznavajući njegovu ekonomsku nestabilnost, pozvao sam ga da se vrati sa mnom u kancelariju. Rekao sam: „U ovom trenutku sam u boljoj situaciji od njega – izjavio sam, moja žena ima posao. Otpustite mene umesto njega.” Šef je obećao da će preispitati slučaj. Kada smo izašli, Džordž me je dirnut ovim gestom zagrlio. Naravno, to se prenosilo sa usta na usta i dva druga radnika, u relativno istim uslovima kao ja, su se ponudila da zamene dva druga radnika koja su otpuštena. Uprava je bila prinuđena da preispita metode u izboru otpuštanja. Došavši u saznanje ove činjenice, paroh je ne navodeći imena, to ispričao tokom nedeljne propovedi. Sutradan mi je dao do znanja da su dve studentice odnele svu svoju ušteđevinu radnicima u teškoćama, govoreći: „I mi želimo da učinimo gest kao što je to učinio taj radnik.” (B. S. – Brazil).[6]
Priredila Patricija Macola i organizatori „Reči života”
[1] Kol 3, 1-3
[2] Up. 2 Kor 5,17: „Ako je, dakle, neko u Hristu, novo je stvorenje; staro je prošlo, evo, novo je nastalo.”
[3] K. Lubik, Reč Života april 2001, priredio Fabio Čardi (Delo Kjare Lubik 5; Città Nuova, Rim 2017) str. 640-641.
[4] Up. Jn 15, 18-21
[5] Poslanica Diognetu 5,5-6,1; Città Nuova, Rim 20012, str. 356-357.
[6] Iskustvo preuzeto sa sajta www.focolare.org.
