U ovom psalmu David izražava svoju radost i zahvalnost pred narodnim zborom: iskusio je opasnost i teskobu, ali prizvao je Boga Izraela sa poverenjem i našao mir. Glavni lik ove himne je Bog i njegovo milosrđe, i Njegovo snažno i odlučno zastupanje za siromašne i potlačene koji ga prizivaju.
Da bi i drugi stigli do takvog spasenja, David poručuje da treba delovati iz srca: ne činiti zlo, naprotiv uvek raditi dobro. Za to je, naglašava, neophodno da se ne kleveta bližnji. Reč, uistinu, može dovesti i do rata.
„Traži mir i idi za njim.“ (Ps 34,14)
U biblijskom jeziku, mir ima brojna značenja, kao što su, na primer, fizičko i duhovno blagostanje ili sloga između pojedinaca i naroda. Ali pre svega, to je dar od Boga kroz koji otkrivamo njegovo lice, kroz koji otkrivamo Oca.
Stoga je neophodno intenzivno i strastveno tražiti Boga u našem životu, da bismo iskusili pravi mir.
To je jedno uzbudljivo traženje koje zahteva od nas da učinimo svoj deo, sledeći glas savesti, koji nas uvek navodi da izaberemo put dobra, a ne put zla.
Često bi bilo dovoljno da dopustimo da nas Bog, koji odavno traži svakoga od nas, sam pronađe.
Kao hrišćani, po krštenju smo već u intimnom odnosu sa Isusom: On je taj, prisan Bog, koji nam je obećao mir; On sam je mir. Primili smo dar Duha Svetoga, Utešitelja, koji nam pomaže da sa drugima podelimo plodove Božjeg mira koje smo doživeli. On će nam pokazati put kako da volimo ljude oko nas da bismo tako prevazišli sukobe, kloneći se naših neosnovanih optužbi, površnih sudova i kleveta, otvarajući svoje srce za prihvatanje drugog.
Možda nećemo moći da ućutkamo svo oružje koje uzrokuje krvave sukobe na tolikim područjima na Zemlji, ali možemo delovati u prvom licu i dati novi život narušenim odnosima u porodici, u našoj hrišćanskoj zajednici, na poslu, u životu našeg grada.
Predanošću malih ili velikih zajednica, odlučnih da svedoče moć ljubavi, mogu da se grade mostovi između društvenih grupa, između Crkava, između političkih stranaka.
„Traži mir i idi za njim.“ (Ps 34,14)
Neumoljiva potraga za mirom sugerisaće nam i prikladne načine da zaštitimo sve stvoreno, dar Božji Njegovoj deci, poverenog nama, i kao odgovornima i za buduće generacije. Kjara Lubik, 1990. godine, ovako piše Nikiu Nivanu, osnivaču japanskog budističkog pokreta Rišo Koze Kaj (Rissho Kosei Kai): „Ako čovek nije u miru sa Bogom, nije u miru ni sama Zemlja. Ljudi vere uočavaju „patnju“ Zemlje kada je čovek ne koristi prema Božjem planu, već samo za sebične ciljeve i nezasitnu želju za posedovanjem. Upravo ova sebičnost i ova želja najviše i zagađuju životnu sredinu, pre svih drugih zagađenja koje su samo posledica ovih. Kada bi se shvatilo da je sve stvoreno dar od Oca koji nas voli, bilo bi mnogo lakše naći skladan odnos sa prirodom. I kada bi se shvatilo da je to dar za sve članove ljudske porodice, a ne samo za neke, pridalo bi se više pažnje i poštovanja prema nečemu što pripada celom sadašnjem i budućem čovečanstvu.“
Leticija Magri
