Ulaze u avion katolik, luteran, grkokatolik i pravoslavac.
Ovo nije početak vica, tako smo putovali. Iskreno smo se družili, šalili, razgovarali o Bogu, veri, uspesima ali i propustima naših crkvi da svedoče Jevanđelje dosledno. Pitali smo se šta možemo da učinimo i doprinesemo da među nama bude manje predrasuda, mržnje, a više ljubavi, prijateljstva i Duha Svetog. Nas 11 je krenulo iz Srbije, u Italiji smo delili autobus za hodočašće sa drugima. Tako su se u istom autobusu našli Italijani, Hrvati, Slovenci, Slovaci, Makedonci, Rusi, Ukrajinci, Rumuni, Bugari, Srbi… moguće da sam nekog propustio. Jedne večeri smo spontano počeli da pevamo pesme, svako svog naroda, svojim jezikom, i mnoge smo svi znali.
Na samom ekumenskom susretu je bilo ljudi iz celog sveta, sa svih kontinenata. Voditelj je šaljivo primetio, samo nema nikog sa Antarktika. Upoznao sam ljude sa Filipina, iz Egipta, Jermenije, itd.
Drago mi je da sam utvrdio prijateljstvo sa starim poznanicima, s kojima sam sarađivao na lokalnom ekumenizmu. Ako ne umeš da svedočiš Hrista u svom komšiluku, nećeš ga svedočiti ni u Rimu. Ako nisi mirotvorac u svojoj familiji, firmi ili ulici, nećeš biti ni na internetu. Tako, među govornicima ovog susreta bila je je Snežana Pavlović koja je govorila o beogradskoj izložbi „Slika sveta, svet u slici“ koja kroz umetnička dela prikazuje zajedničke (i različite) niti religijâ i narodâ našeg podneblja. Danijela Marković je govorila o projektu Kulturni kafe i zbirci koja je plod međureligijskog dijaloga – „Kultura susreta“. Potom je Janko Katona upoznao prisutne sa Emaus festom, ekumenskim muzičkim festivalom koji organizuju mladi od 15 do 20 godina u Ruskom Krsturu. Imao sam radost i zadovoljstvo da budem učesnik ovog festivala (ove godine je 24. maja).
Što se tiče samih susretâ „Prizvani na nadu“, održanih u Kastel Gandolfu pored Rima, nisu ponudili mnogo konkretnih odgovora na pitanja kako prevazići probleme ali mislim da to i nije bio njihov cilj. Ovi susreti su uspeli da okrepe, uliju nadu da ima smisla voleti druge i drugačije. Oni su podsetnik da mržnja, predrasuda, nezdravi nacionalizam ili religijski fanatizam ne mogu da budu toliko ozbiljni neprijatelji ako živimo Hristom. Podsetili smo se šta je suštinski važno, a to je da budemo Božiji ljudi. Naročito kad stojiš pored grobnica velikih svetih ljudi koji su okrutno postradali zbog vere i ljubavi a opet su sasvim iskreno i istinito rekli: Moja noć nema tamu. I, eto, hiljade godina kasnije, njihova vera nadahnjuje i zaista, kad osetimo i doživimo onu Suštu Svetlost, i najbolniji trenuci života neće nas nadjačati tamom, držimo se Svetlosti Svetu.
Mnogo su mi značili razgovori u pauzama ovih predavanjâ i svedočenjâ. Sa velikim uvažavanjem i poštovanjem dublje smo se upoznavali sa verom i životom u crkvama sagovornikâ. Kad smo postavili teološko pitanje jednom prijatelju, iskreno je rekao:
„Ne znam, nisam teolog, ja to tako prosto prihvatam u nekoj ljubavi prema Bogu i svojoj crkvi“, rekao je iskreno. Time sam shvatio da se mnogi ljudi krajnje čisto, s puno poverenja, nastavljaju na veru svojih očeva, na veru svoje zajednice, i ne sumnjam da Bog prepoznaje tu prostu, čistu veru i poslušanje. Zaneli smo se razgovorom, vreme je brzo prolazilo, te smo propustili bogosluženjâ koja smo planirali da vidimo. „Zar nisu i ovi razgovori vid bogosluženja?“, primetili smo.
Ovde su se sabrali ljudi otvorenog srca, drugačiji ne bi ni pomišljali da dođu. I onda je bilo lako da se osećaš kao da si kod kuće, u svom Domu, kao da smo bili slika onog susreta Pedesetnice – iako još uvek ne u punoći. Duh dela gde hoće i kako hoće i koliko hoće, i nema tog čoveka koji Ga može sasvim razumeti, omeđiti, podrediti.
Mnogo smeha, lepih razgovora ali i veoma teških razgovora. Nismo bili slepi pred greškama istorije ni tragedijama današnjice. Nismo došli da stvarnost gledamo ružičastim naočarima, svesni smo stanja u društvu, kao i da mučna vremena tek predstoje. Zato je preko potrebno da se dosledni hrišćani drže zajedno i svako u svojoj zajednici, ali i mimo njenih granica, budu svetlost svetu.
Marko Radaković
