Pokret fokolaraili „Marijino Delo“ je crkveni pokret za duhovnu i društvenu obnovu, proširen na svih 5 kontinenata, poput malenog naroda raznih rasa, kultura i jezika. Ljudi najrazličitijih profesija i društvenih slojeva, hrišćanskih tradicija, religija i uverenja nastoje da budu seme solidarnijeg i ujedinjenijeg sveta.
Pokret je raširen u 194 zemlje, a svoje centre ima u 81-oj zemlji.
Fokolar – „focolare” je italijanska reč koja označava ognjište, mesto u kući na kome se kraj vatre okuplja porodica da se ogreje. Fokolari su srce Pokreta. To su male zajednice muškaraca i žena u celibatu koji su na raspolaganju Pokretu fokolara u svetu, među njima ima i osoba u braku.
Harizma pokreta je jedinstvo na temelju Hristovog zaveštanja: ”Da svi jedno budu” (Jn 17, 21).
Cilj je pomoć izgrađivanja ljudske porodice u duhu bratstva.
Sredstvo za ostvarenje cilja je put dijalogakoji nastaje spontano, kroz iskustvo ljubavi u međusobnim odnosima i kroz širenje duhovnosti u svetu. Pokret je sveobuhvatna lepeza hrišćana različitih Crkava i osoba bez religioznog uverenja, iz različitih kulturnih sredina. Dijalog je najbolji put za prevazilaženje konflikata i predrasuda, za podsticanje jedinstva i saradnje, a bez sinkretizma i kroz vernost sopstvenom identitetu.
Osnivač pokreta je Kjara Lubik (1920.-2008.), rođena u Trentu, u Italiji.
Zvanično priznanje od strane Svete Stolice je prvi put izdato 1962. godine. Potom, uzimajući u obzir neprestani razvoj Pokreta, ponovo u 1990. godini i marta 2007. godine. Pokret podržavaju i poglavari drugih hriščanskih Crkava.
”Pokret Fokolara postavlja mostove među ličnostima, generacijama, društvenim slojevima i narodima u vremenu u kojem razlike, etničke i verske, prečesto dovode do žestokih konflikata” glasi obrazloženje nagrade UNESKO-a koja je dodeljeno Kjari Lubik 1996. godine za ”edukaciju za mir”. Njena podrška miru i jedinstvu potvrđena je i drugim međunarodnim priznanjima, kao što su Evropska nagrada za prava čoveka 1998. godine i zvanja počasne građanke velikog broja gradova, među kojima su: Buenos Aires, Rim, Firenca, Torino, Milano.
Pastiri na drevnom Istoku su po povratku sa pašnjaka brojali svoje stado, spremni da odmah potraže ovcu kad primete da neka nedostaje. Hrabro su se kretali i kroz pustinju, pa čak i noću, ne bi li pronašli onu koja je zalutala.
Ova Isusova parabola priča je o gubitku i ponovnom nalaženju, o ljubavi pastira koji primećuje da mu nedostaje jedna ovca, uporno je traži, pronalazi i zato što je iscrpljena i uplašena, možda i ranjena, podiže na svoja ramena. On je vraća na sigurno, a zatim ispunjen radošću poziva susede da mu se pridruže u slavlju.
Martin je u metrou jednog velikog evropskog grada; svi putnici su fokusirani na svoje mobilne telefone. Virtuelno povezani, ali u stvarnosti zarobljeni u izolaciji. On pita: „Zar više nismo sposobni da se pogledamo u oči?“
Ovaj veb-sajt koristi "kolačiće", uključujući kolačiće trećih strana, koji su neophodni za optimizaciju vaše internet pretrage. Zatvaranjem ovog banera, ili nastavkom pretrage sajta, dajete pristanak za naše smernice kolačića. [OK] Dokument sa više informacija opisuje kako da isključite kolačiće. [OK] [Dokument sa više informacija].
OkRead more
