Kada u skloništu čitali smo ove reči, u novom svetlu otkrili smo ih kao srce Jevanđelja. Sa mojim prvim prijateljicama napravile smo pakt: “Ja sam spremna da dam život za tebe; ja za tebe”. I duhovna i materijalna dobra postajala su zajednička. Naš život je zadobio kvalitativan skok, kao da je neka nevidljiva mreža podigla nam dušu u visine, kada smo prvi put iskusili poseban, novi mir i svetlo, novu, svežu radost, žar. Bio je to Uskrsli duhovno prisutan među nama ujedinjenima u Njegovo ime, kao što je obećao. (Mt18,20).

Za Njim žeđa svet. Savremeni svet očekuje od hrišćana ne samo malo bolje vernike, koji veruju i vole Ga kakvom lepom pobožnošću, već osobe koje Ga poznaju, koje su osetile Njegovu prisutnost. Želi svedoke, koji svima mogu zaista reći: videli smo Ga osetilima duše; otkrili smo Ga u svetlu kojim nas je rasvetlio; dotakli u miru koji nas je preplavio; čuli Njegov glas u dnu srca; uživali u neuporedivoj radosti, upoznali nebeski miris nove, osnažene volje što nam je darovana. Možemo svima potvrditi da je On radost, punina radosti.  Voleti se uvek na način da možemo da posvedočimo: “Video sam Ga, osetio sam Ga.” Moći ćemo dati radost i nadu svetu”.    Kjara Lubik, Uskrs 2000.