Ako smo ujedinjeni, Isus je među nama. I to vredi. Vredi više od sveg drugog blaga koje naše srce može da ima: više od majke, oca, braće i sestara, dece. Vredi više od kuće, posla, imovine; više od umetničkih dela velikog grada kakav je Rim, više od naših poslova, više od prirode koja nas okružuje cvećem i livadama, morem i suncem: više od naše duše.

On je taj koji, nadahnjujući svetitelje svojim večnim istinama, stvara epohu u svakoj epohi.

I ovo je Njegov čas: ne čas nekog svetitelja, već Njegov; Njega među nama, Njega koji živi u nama dok – u jedinstvu ljubavi – gradimo Njegovo mistično Telo. Ali Hrista treba raširiti; pustiti da raste u drugim udovima, treba postati nosilac vatre kao On. Učiniti od svih jedno i u svima Jednoga!

I onda živimo život koji nam, iz trenutka u trenutak, On daje u ljubavi.

Osnovna je zapovest bratska ljubav. Zbog toga vredi sve što je izraz iskrene bratske ljubavi.

Ništa od toga što radimo ne vredi ako u sebi nema osećanja ljubavi za braću: jer Bog je Otac i u srcu nosi uvek i samo svoje sinove.

Kjara Lubik, 1949