Kjara Lubik: “Sigurno je nemoguć za onoga ko ne zna šta znači voleti, jer da bismo voleli, potrebno je da budemo spremni da umremo, da umremo za drugoga. Ne traži se uvek da umremo fizički, ali barem duhovno, tj da uklonimo od sebe sve naše misli, naše osećaje, naše želje, sve ono što mi mislimo da radimo, da bismo slušali drugoga. Ovo ukloniti jeste umreti duhovno, da bismo dobro slušali drugoga, da bismo ušli u drugoga, da bismo ga razumeli, voleli, služili. I obrnuto, onaj drugi za mene, za mene. Evo kako se rađa dijalog, rađa se na ovaj način.

Dakle, za onog ko zna da voli, dijalog je moguć; za onog ko ne zna da voli, dijalog je nemoguć” (…)