Njegova figura je vrlo važna za istoriju Pokreta fokolara: imao je tek 20 godina kada je Kjara Lubik 1949. godine upitala ga da li hoće da podeli sa njom odgovornost za novonastali pokret. Kjara je u njemu prepoznala posebnu ulogu u razvoju Pokreta fokolara: otelotvorenje harizme jedinstva. Zato ga je smatrala uz Iđina Đordanija suosnivačem Pokreta.
Paskvale Forezi kao mladić tragao je za životnim smislom. Nakon što je osetio poziv za sveštenika, pohađao je bogoslovlje u gradu Pistoja i rimski Kolegijum Kapranika. Kaže: “Bio sam srećan svojim izborom. Međutim u određenom trenutku nije da sam imao krizu vere, nego sam počeo da predomišljam. U to vreme sam upoznao Pokret fokolara. Primetio sam da osobe koje su mu pripadale potpuno su verne Katoličkoj crkvi, a u isto vreme radikalno žive jevanđeoski život. Razumeo sam da tu je moje mesto i uskoro se poziv za sveštenika vratio.”
On će postati prvi fokolarin sveštenik. Nakon njega i drugi će osetiti taj poseban poziv na služenje Pokretu.
U prvim koracima koje je preduzimala Kjara Lubik i prva grupa njenih sledbenika Paskvale je prepoznao “novi jevanđeoski izvor u Crkvi”. Počeo je da sarađuje, sve dok nije dao temeljni doprinos razvoju Pokreta kao najbliži saradnik osnivača.
O osnovnim zadacima koji su mu bili povereni, Forezi piše: “Budući da sam sveštenik, bio sam odgovoran za održavanje odnosa sa Svetom Stolicom. Moja druga zaduženja bila su praćenje razvoja Pokreta u svetu i neposredna saradnja s Kjarom u izradi Statuta. Započinjao sam i pratio konkretne poslove, kao što su Centar Marijapoli za formaciju pripadnika Pokreta u Roka di Papa, gradić svedočanstva Lopijano, izdavačku kuću „Città nuova“ u Rimu i druga dela koja su se zatim umnožila po svetu.”
Postoji i još jedan aspekt života uz Kjaru u kojemu možda se još bolje oseća njegov poseban doprinos razvoju Pokreta. On piše: “Logično je da svaka nova duhovna struja, svaka velika harizma ima kulturne implikacije na svim nivoima. Ako se pogleda istoriju, vidi se kako se to uvek ostvarivalo, ostavljajući posledice u arhitekturi, umetnosti, društvenim i crkvenim strukturama, u različitim područjima ljudske misli, a posebno u teologiji.”
Više puta je intervenisao, rečju i zapisima, kako bi predstavio teologiju harizme Kjare Lubik u njenoj društvenoj i duhovnoj dimenziji, naglašavajući važnost novosti koju ona nosi, kako u životu, tako i u misli. Iz njegovih stranica proizlazi “suptilnost analize, širina vizije i optimizam u budućnost, koje je omogućila mudrost dolazeća od snažnog i izvornog harizmatskog iskustva, kao i iz tih dubina svetlosti i ljubavi, poniznosti i odanosti, koje samo Bog može da stvori u životu jedne osobe.” (Iz predgovora “Razgovori”, pitanja i odgovori o duhovnosti jedinstva).
Pokret fokolara po celom svetu seća ga se sa velikom zahvalnošću.

Paskvale Forezi rođen je u hrišćanskoj porodici u Livornu 5. jula 1929. Njegov otac Palmiro Forezi izabran je 1946. u ustavotvornu skupštinu i bio poslanik u I. i II. sazivu parlamenta. Paskvale susreće Kjaru Lubik u Trentu, u decembru 1949. Od tada, pa sve do kraja, biće pored nje, deleći odgovornost za Pokret fokolara.