Ovim rečima završavaju se Isusovi oproštajni govori učenicima na Poslednjoj večeri, pre nego što će biti predan u ruke onima koji će Ga kasnije ubiti. U poverljivom razgovoru objavio je najdublje stvarnosti svog odnosa s Ocem i povereno Mu poslanje.
Isus odlazi sa zemlje i vraća se Ocu, dok će učenici ostati u svetu da nastave Njegovo delo. I njih će, kao i Njega, mrzeti, progoniti, čak i pogubiti (Jovan 15, 18.20; 16, 2). Njihovo poslanje biće teško kao što je bilo i Njegovo. On dobro poznaje teškoće i iskušenja s kojima će Njegovi prijatelji morati da se suočavaju. „U svetu ćete imati nevolju“, upravo im je rekao (16, 33).
Isus se obraća apostolima okupljenim na Poslednjoj večeri, ali pred sobom ima sva pokolenja učenika koji će Ga slediti tokom vekova, pa tako i nas.
Upravo je tako. Pored radosti posutih po našem putu, tu su „nevolje“: neizvesna budućnost, nesigurno radno mesto, siromaštvo i bolesti, patnje zbog prirodnih katastrofa i ratova, nasilje rašireno u domovima i među narodima. Tu su i problemi vezani uz to što smo hrišćani: svakodnevna borba da bismo ostali dosledni Jevanđelju, osećaj nemoći pred društvom ravnodušnim prema Božjoj poruci, ismevanje, prezir, ako ne i otvoreni progon od strane onih koji ne shvataju Crkvu ili joj se suprotstavljaju.
Isus poznaje nevolje, budući da ih je i sam doživeo, ali kaže:
„Ne bojte se – ja sam pobedio svet!“
Ova tako odlučna izjava, izrečena s uverenjem, čini se protivurečnom. Kako Isus može da kaže da je pobedio svet kad će posle izgovaranja tih reči biti zatvoren, bičevan, osuđen i ubijen na najokrutniji, sramotan način? Suprotno pobedi, izgleda da je bio izdan, odbačen, sveden na nulu, stoga poražen.
U čemu se sastoji Njegova pobeda? Svakako u uskrsnuću. Smrt ne može da Ga zadrži u svom posedu. Njegova pobeda toliko je snažna da i nas čini svojim sudeonicima: postaje prisutan među nama i nosi nas sa sobom u punoću života, u novo stvaranje.
Ali još pre toga, Njegova pobeda bila je čin veće ljubavi kojom je dao život za nas. Ovde, u porazu, On pobeđuje u potpunosti. Ušavši u svaki kutak smrti, oslobodio nas je svega onoga što nas tlači i svaku našu negativnost, svaku našu tamu i bol preobrazio u susret sa Njim, Bogom, Ljubavlju, punoćom kojom ćemo pobediti svaku teškoću. Štaviše, zahvaljujući Njegovoj ljubavi mi smo više nego pobednici. „Ja sam uveren: ni smrt ni život […] niti ikakva druga tvar neće moći da nas rastavi od ljubavi Božje u Hristu Isusu Gospodu našem“ (Rim 8, 37-39; 1Kor 15, 57).
Zato se razume Isusov poziv da se više ničega ne bojimo:
„Ne bojte se – ja sam pobedio svet!“
Ovu Isusovu rečenicu oživljavaćemo ceo mesec. Ona će nam ulivati poverenje i nadu. Koliko god bile teške situacije u kojima se nalazimo, imajmo nadu da ih je Isus već učinio svojima i prevazišao.
Iako mi nemamo Njegovu unutrašnju snagu, imamo Njega koji živi i bori se sa nama. Kad osetimo da nas savladavaju teškoće, iskušenja ili napasti, možemo da Mu kažemo: „Ako si Ti pobedio svet, znaćeš da pobediš i ovu moju patnju. Meni, mojoj porodici i mojim kolegama na poslu ovo što se događa izgleda kao nepremostiva prepreka, imamo utisak da nećemo izdržati, ali sa tobom među nama naći ćemo odvažnost i snagu da se suočimo s ovom nevoljom, sve dotle da iz nje izađemo kao više nego pobednici.“
To ne znači imati pobedničku viziju hrišćanskog života, kao da je sve lako i već rešeno. Isus je pobednik upravo u trenutku kad živi dramu patnje, nepravde, napuštenosti i smrti. Njegova je pobeda kad se suočimo sa bolom iz ljubavi, kad verujemo u život posle smrti.
Možda ćemo ponekad i mi, kao Isus i kao mučenici, morati da čekamo nebo da bismo videli potpunu pobedu nad zlom. Često se bojimo da govorimo o raju, kao da je pomisao na njega droga da se ne bismo odvažno suočavali s teškoćama, anestezija za ublažavanje patnji, alibi da se ne borimo protiv nepravdi. Nada u nebo i vera u uskrsnuće jaki su podsticaji za suočavanje sa svime što se suprotstavlja, za podržavanje drugih u iskušenjima, za verovanje da je poslednja reč ljubav koja pobeđuje zlo, život koji poražava smrt.
Zato svaki put kad susretnemo bilo koju teškoću, ličnu ili teškoću ljudi koji nas okružuju, ili onih na različitim stranama sveta o kojima čujemo, obnovimo poverenje u Isusa prisutnog u nama i među nama. On koji je pobedio svet čini nas sudeonicima svoje pobede i otvara nam raj, gde je otišao da nam pripremi mesto. Na taj način pronaći ćemo hrabrost da se suočimo sa svakim iskušenjem. Sve možemo u Onome koji nam daje snagu.
Fabio Čardi
