Jevreji su iščekivali upravo carstvo Božije. Isus je počeo da ga objavljuje čim je krenuo po selima i gradovima: „Vam se približilo Carstvo Božije!“[1] I odmah zatim: „Jer gle, carstvo je Božije među vama!«[2] U Isusu je Bog došao među svoj narod i odlučno i hrabro zavladao istorijom da bi je doveo do ispunjenja. Isusova čuda bila su znak toga.
U odlomku Jevanđelja iz kojeg je uzeta Reč života Gospod je pre toga ozdravio nemog čoveka, oslobodivši ga od đavola koji ga je bio zarobio. To je dokaz da je došao da pobedi zlo, svako zlo, i konačno uspostavi carstvo Božije.
Pojam „carstvo Božije« u jeziku jevrejskog naroda označavao je Boga koji deluje u korist Izraela, oslobađa ga od svakog ropstva i zla, vodi ga prema pravdi i miru, preplavljuje radošću i svakim dobrom. Tog Boga Isus objavljuje kao milosrdnog „Oca“, punog ljubavi i samilosnog, osetljivog na potrebe i patnje svakog svog deteta.
I mi imamo potrebu da čujemo Isusovu objavu: Došlo je k vama carstvo Božije.
Gledajući oko sebe često dobijamo utisak da u svetu prevladava zlo, da pobeđuju oni nasilni i potkupljivi. Ponekad se osećamo izloženima na milost i nemilost suprotstavljenim snagama ili nam prete razne opasnosti. Pred ratovima i ekološkim katastrofama, pokoljima i klimatskim promenama, migracijama, ekonomskim i finansijskim krizama osećamo se nemoćnima.
Upravo u taj kontekst smešta se Isusova objava. Isus nas poziva da verujemo da On već sada pobeđuje zlo i uspostavlja novi svet.
U mesecu martu pre tačno 25 godina Kjara Lubik govorila je hiljadama mladih. Tom prilikom poverila im je svoj san: „učiniti svet boljim, da postane kao jedna porodica, kao da svi pripadamo jednoj domovini – solidarniji, štaviše, ujedinjeni svet“. Tada je to izgledalo utopistički, baš kao i danas. A da bi san postao stvarnost, pozvala ih je da žive uzajamnu ljubav, sigurna da će tako među njima biti „sam Hristos, Svemogući. Od Njega svemu možete da se nadate“, rekla je.
Da, On je carstvo Božje.
A koji je naš zadatak? Omogućiti da uvek bude među nama. Tada će, nastavlja Kjara, „On sam delovati s vama u vašim zemljama, jer će se na neki način On vratiti u svet, u sva mesta gde se nalazite, prisutan po vašoj uzajamnoj ljubavi, vašem jedinstvu. On će vas rasvetliti šta treba da radite, vodiće vas, podržavaće vas, biće vaša snaga, žar, vaša radost. Po Njemu će se svet oko vas obratiti i postati složan, ukloniće se svaka podela. (…)
Ljubav među vama i ljubav posejana u mnoge krajeve sveta, među pojedince, grupe, narode, svim sredstvima, da bi se ostvarila poplava ljubavi i da bi i vašim doprinosom nastupila civilizacija ljubavi koju svi očekujemo. Na to ste pozvani. Videćete velika dela…«[3]
Fabio Čardi
