Dana 28. maja 2016. u Oromu, kod Subotice, stotinak osoba se okupilo kako bi zajedno proslavili jubilej četvrt veka Ekonomije zajedništva. Želja je bila da se pozovu i svi oni koji su u Srbiji dali doprinos razvoju ideje Ekonomiji zajedništva u proteklih 25 godina. Na proslavu jubileja su bili pozvani ne samo preduzetnici već cela porodica, a moto je bio da iza uspešnog preduzetnika stoji uspešna porodica. 
Uz pravu porodičnu atmosferu, u prostorijama preduzeća “St. Mark” d.o.o Orom održao se kratak program tokom kojeg smo se prisetili samih početaka Ekonomije zajedništva:
Koreni sežu u mnogo dalju prošlost u vreme kada je ratni vihor II svetskog rata rušio sve, pa i najlepše i najuzvišenije ljudske ideale. Sa bojišta su stizale samo tužne vesti mnogi su ostajali bez najmilijih, mnoge devojke bez verenika, materijalno bogatstvo je bivalo uništeno za nekoliko delića sekundi. Kjara Lubik je bila devojka koja je,kao i mnoge druge, tragala za odgovorom na pitanje: Koji je to ideal koji ništa, pa ni jedna bomba ne može uništiti? Sa svojim prijateljicama otkriva da je Bog taj ideal, duboko u srcu oseća: Bog me neizmerno voli, Bog te neizmerno voli, Bog nas neizmerno voli… i započinju jednu neverovatnu avanturu.
U Trentu su započeli da žive načinom prvih hrišćana, sve je bilo zajedničko, snažno zajedništvo dobara i mnogo, mnogo iskustava. Za stolom u prvom fokolaru su naizmenično sedeli fokolarine i siromašne osobe. Pripremao se najlepši stolnjak i najlepši pribor. Ova činjenica je bitna iz dva jednostavna, ali osnovna razloga:
Osnovni lek za siromaštvo je odnos prijateljstva, jednakosti, zagrljaj.
Stavljanjem najlepšeg stolnjaka govorimo: “poštujem te u tvojoj lepoti”.
Danas ovi stolovi postaju kancelarije, proizvodni pogoni, farme, preduzeća… gde je osnovni oblik pomoći siromašnoj osobi obezbeđivanje posla. Osoba nije više siromašna ako može da radi, u suprotnom je samo osoba kojoj se asistira novcem.
Godine 1991. Kjara stiže na aerodrom u Sao Paolu. Kako je na aerodromu bila gužva u saobraćaju Kjara
ide drugim putem i vidi favele Sao Paula (koje se ne pokazuju turistima). Za Kjaru je to bilo veoma snažno iskustvo: ove beskrajne barake oko nebodera. Ono što je dirnulo Kjaru nije toliko siromaštvo, nego ogromna nejednakost. Ova velika društvena rana u Kjari rađa ideju koju ona komunicira 29. maja 1991: “Ovde bi, dakle, trebalo da se rode preduzeća, koja bi bila u rukama kompetentnih osoba, koje su talentovane, tako da preduzeća dobro funkcionišu, a profit bi bio stavljen u zajedništvo: ovo je novost!”
Kada je pao berlinski zid, više niko nije razmišljao o novoj ekonomiji, i kada su svi mislili da je kapitalizam postao jedini sistem sposoban da vodi napred svet: rađa se Ekonomija zajedništva.
Ideja Ekonomije zajedništva je kod nas u Srbiji naišla na plodno tlo. Zvuči paradoksalno jer je u to vreme kod nas bila ogromna ekonomska kriza i građanski rat u bivšoj SFRJ, ali želja da se pomogne velikom broju siromaha bila je ogroman motivacioni faktor.
Sam početak je bio skroman, prve dve godine su imale karakter akcija npr. više porodica u Kucuri su na jednoj parceli proizvodili mak za kolače; grupa žena je u Bečeju pekla kolače; na više mesta u Vojvodini su tovili piliće i počeli su sa jako skromnim količinama; grupe muškaraca su u Bečeju, Ruskom Krsturu i Senti sakupljali voće i pekli rakiju; nisu ni mladi ostali van ovih aktivnosti – u Subotici su počeli proizvodnju hrane za papagaje (zasejali su bar), sakupljali su zovu i od nje proizveli lekovitu rakiju, sakupljali su lekovito bilje i proizvodili čajeve…
Ako su nam srca otvorena za potrebe drugih, rađaju se ideje kako za razne aktivnosti tako i za osnivanje zanatskih radionica i malih preduzeća. Ove akcije su bile svojevrsna škola rada u zajedništvu i radost svakog pojedinca što može u punoj svojoj slobodi dati deo profita za siromašne kojih je iz dana u dan bivalo sve više.
Već od 1991. u projekat Ekonomija zajedništva uključuje se mala radionica za izradu sveća Snoj Andreja iz Beograda. 1993. rađa se prva zanatska radionica za proizvodnju umetničke keramike koja od starta radi na principima Ekonomije zajedništva. Zajedno biraju ime Roccia ili na srpskom jeziku stena, želeći simbolično izraziti veru u ovaj projekat.
U narednim godinama aktivnosti prerastaju u firme, poljoprivredna dobra, ili poljoprivredna gazdinstva. Osnivaju se nove firme, vremenom se priključuju i već postojeće firme čiji vlasnici prepoznaju novost Ekonomije zajedništva i žele te principe živeti i primenjivati u svojim firmama.
Danas, u Srbiji imamo 23 firme i aktivnosti koji daju aktivan doprinos ideji Ekonomije Zajedništva.
Proslava ne bi bila prava bez svečanog ručka i bez muzičke podloge tamburaškog Ansabla Hajo iz Subotice. Nakon kratke pauze posle ručka, uz tortu smo se uključili u direktan prenos sa Filipina, gde se održavala svetska proslava jubileja u okviru kongresa Ekonomije zajedništva. Nakon što se prenos završio, popodne je proteklo u neobaveznom druženju među najrazličitim generacijama. Da iza svakog uspešnog preduzetnika stoji uspešna porodica, moglo je da se vidi upravo u veseloj graji dece, i svih nasmejanih lica roditelja i mladih.
Više o Ekonomiji zajedništva u Srbiji na sajtu: www.ezsrbija.org i na međunarodnom sajtu: www.edc-online.org
