One izražavaju jednostavnu složenost njihova prijateljstva, “velikog, intimnog i dubokog”, reći će Kjara Lubik koja ovako opisuje njihov poslednji susret krajem maja 1997. u siromašnoj zgradi četvrti Bronks u Njujorku, u ćeliji samostana Misionarka ljubavi.
“Zadržala sam se sa njom u dubljem, nezaboravnom razgovoru. Ležala je u postelji s jakim bolovima u leđima, u siromašnoj prostoriji… Zbog njenog lošeg zdravstvenog stanja naš susret je bio izuzetak. Bio je to privatan, vrlo radostan susret. Niko drugi osim prevodioca nije mogao da uđe sa mnom. (…) ‘Kjara’, odmah je uskliknula primivši mi obe ruke, podižući se iz kreveta i čvrsto me gledajući. Osnivač jednog Božjeg dela razgovarala je s drugom, daleko nedostojnijom, i mogla joj da ispriča plodove čitavog svog života: kuće kontemplativnog života, proširenost u 120 zemalja, projekte koje su vlasti zaustavile. ‘Ali nećemo popustiti – rekla je – bombardiraćemo nebo, jer neke stvari se postižu samo molitvom.’ Govorila je o četvrtom zavetu kojim se obavezuje služiti svim srcem najsiromašnije među siromasima, pratiti umiruće u raj… Bio je to hvalospev, njeno ‘Veličanje’. Nekoliko minuta koje je dozvolio lekar postalo je dvadeset. Šteta što nije bilo moguće napraviti nijednu sliku Života koji je bujao u toj sobici, razgovora koji je imao okus raja. Zatim smo se rastale zagrlivši se. Nikad neću zaboraviti ono lice i onu radost. Drago mi je što sam je upoznala i što smo bile tako bliske. Počela sam moliti, ne toliko za nju koliko nju za sve nas.”
Drugom prilikom Kjara Lubik je rekla za nju: “Ostvarila je ono što Papa [Ivan Pavao II.] naziva ženskim genijem, a sastoji se upravo u liku Presvete Bogorodice. Njoj nije bila dodeljena neka posebna služba, ali je bila obučena u ljubav, i to je najveći dar, najveći koji dolazi sa neba.”(1)
25. septembra 1997. u telefonskoj konferenciji sa članovima Pokreta fokolara u svetu Kjara Lubik je rekla o njoj: “Majka Tereza je bila velika učiteljica umeća ljubavi.
Volela je zaista sve ljude. Nije pitala svog bližnjega da li je katolik, hindu ili musliman […]
Majka Tereza je uvek volela prva. Ona je odlazila da traži one za koje ju je Bog pozvao.
Majka Tereza možda kao niko drugi videla je Isusa u svakom: ‘Meni si učinio’ bilo je njeno moto.
Majka Tereza se poistovetila sa svima. Postala je siromašna sa siromašnima, ali pre svega postala je kao siromasi. Upravo po tome se njeno delovanje razlikuje od socijalnog ili volonterskog rada (…). Nije prihvatala ništa šta ne bi mogli imati i siromasi. Poznato je da su se ona i njene sestre odrekle obične vešmašine, što mnogi ne razumeju – jer kažu: U ovim vremenima! – ali ona je to učinila jer je ni siromasi nemaju pa je nije želela imati ni ona. Uzela je na sebe, učinila je svojom bedu siromaha, njihove muke, njihove bolesti, njihovu smrt.
Majka Tereza je volela sve ljude kao samu sebe, sve dotle da im je ponudila svoj ideal. Tako je pozvala volontere, koji bi kroz neko vreme radili u njenom Delu, da traže svoju Kalkutu tamo gde se svako od njih nalazi. Jer siromaha ima posvuda, govorila je.
Majka Tereza je bez sumnje volela neprijatelje. Nikada se nije zaustavljala kako bi pobijala besmislene optužbe koje su joj upućivali, nego je molila za neprijatelje.”
Zajednici Fokolara iz italijanske pokrajine Emilija Romanja, okupljenoj u Riminiju, Kjara je dva dana ranije rekla: “Divila sam se Majci Terezi posebno zbog njene odlučnosti. Imala je jedan ideal: najsiromašnije od siromašnih. I ostala mu je verna. Čitav se život usmeravala samo ka tom cilju. Ona mi je uzor vernosti idealu koji mi je Bog poverio.”
