“Ako posmatramo porodicu, ako napravimo nešto poput rendgenskog snimka, otkrićemo neizmerne dragocene darove, koji ako se primene na čovečanstvo – mogu da ga transformišu u veliku porodicu.

(…) Zar nije prirodno da u porodici sve bude zajedničko? Evo semena koje može u društvu da poraste u ekonomiju za čoveka. Evo semena za kulturu davanja, za ekonomiju zajedništva.

Zar nije prirodno da u porodici jedna osoba živi za drugu, da učestvuje u njegovom ili njenom životu? Evo semena prihvatanja među grupama, narodima, tradicijama, rasama i civilizacijama, koje otvara put ka uzajamnoj inkulturaciji.

U porodici se vrednosti prenose spontano, iz generacije u generaciju. Zar to ne može biti podsticaj za novi način vrednovanja obrazovanja u društvu, a način na koji se u porodici koriguje i oprašta može biti od koristi za pravosuđe.

Nije li u porodici život onog drugog dragocen isto koliko i sopstveni? Evo semena kulture življenja koja bi trebalo da informiše zakone i društvene strukture.

Porodica se brine o sopstvenoj kući i tu se ogleda njena harmonija. Evo semena obnovljenog fokusa na životnu sredinu i ekologiju.

U porodici se učenje završava sazrevanjem osobe. Evo semena koje može učiniti da kulturno, naučno i tehnološko istraživanje otkrije Proviđenje Božije za čovečanstvo i delanje u pravcu opšteg dobra.

U porodici je komunikacija nepristrasna i konstruktivna. Evo semena za sistem društvenih mreža koji će biti u službi čoveka, koji će uzdizati i širiti pozitivne poruke i biće instrument mira i jedinstva na planeti.

U porodici je ljubav prirodna veza među članovima. Evo semena za strukture i institucije da sarađuju u interesu i zajednice i pojedinaca, sve dok se ne postigne univerzalno bratstvo, i dok se jednako ne bude vrednovao svaki narod ponaosob.

U svetu već postoje strukture i institucije, kako nacionalne tako i međunarodne: ministarstva, bolnice, škole, sudovi, banke, asocijacije, razne organizacije. Ali potrebno je humanizovati ove strukture, dati im dušu, kako bi pružanje usluga dobilo na intenzitetu, spontanosti i ljubavi za čoveka koja se može osetiti u porodici.

Bog je stvorio porodicu kao znak i prototip za svaki drugi oblik ljudskog suživota. To je dakle zadatak porodica: da im u kući uvek gori plamen ljubavi, oživljujući na taj način one vrednosti koje je Bog dao porodici, kako bi se one velikodušno i neumorno prenosile na čitavo društvo”.