Dok je boravio u zatvoru zbog svog propovedanja, sveti apostol Pavle napisao je pismo hrišćanskoj zajednici grada Filipi. Upravo on im je prvi nagovestio Jevanđelje. Mnogi su poverovali i velikodušno se angažovali u novom životu, svedočeći hrišćansku ljubav i onda kad je Pavle morao da ode. Te vesti veoma su ga obradovale, pa je zato njegovo pismo bilo puno ljubavi prema Filipljanima.
Ohrabrivao ih je da idu dalje, da rastu kao pojedinci i kao zajednica i zato ih podsetio na njihov uzor od kojeg mogu da se nauče evanđeoskom životnom stilu:
„Neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu“
A koja je to misao? Kako je moguće spoznati duboke Isusove želje da bismo Ga potom podražavali?
Apostol Pavle je to shvatio: Isus Hrist, Sin Božji, „oplenio“ je samog sebe i sišao među nas. Postao je čovek, potpuno u službi Očevoj, da bi nama omogućio da postanemo deca Božja.[1]
Svoje poslanje ostvario je kroz način života koji je uvek praktikovao: neprestano se saginjao da bi došao do onih malih, slabih, nesigurnih, da bi ih uzdigao, da bi osetili da su konačno voljeni i spaseni: gubavci, udovice, stranci, grešnici.
„Neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu“
Da bismo u sebi imali i gajili isto mišljenje kakvo je u Isusu, prepoznajmo iznad svega u sebi samima prisutnost Njegove ljubavi i snagu Njegovog praštanja. Potom gledajmo u Njega, usvajajući Njegov način života koji nas podstiče da otvorimo srce, razum i ruke da bismo svaku osobu prihvatili onakvu kakva jeste. Izbegavajmo svako suđenje drugima. Naprotiv, dozvolimo da nas obogati pozitivnost osoba koje susrećemo, pa i onda kad je skrivena hrpom jada i pogrešaka pa nam se čini da u tom traženju gubimo vreme.
Najjače Isusovo mišljenje koje možemo da usvojimo jeste besplatna ljubav, volja da se koristeći naše male ili velike talente dajemo na raspolaganje drugima, da bismo odvažno i konkretno gradili pozitivne odnose u svim našim životnim okruženjima; znali da se suočimo s poteškoćama, nerazumevanjima i neslaganjima u duhu blagosti i s odlučnošću da ćemo pronaći puteve dijaloga i sloge.
Kjara Lubik je dozvolila da ceo njen život vodi Јеvanđelje i doživela je njegovu snagu. Zapisala je:
„Podražavati Isusa znači shvatiti da mi hrišćani imamo smisla ako živimo za druge, ako svoj život poimamo kao služenje braći, ako sav svoj život postavimo na tom temelju. Tada ćemo ostvariti ono što je Isusu najviše pri srcu. Pogodićemo središte Jevanđelja. I bićemo zaista blaženi.«[2]
Leticija Magri
