Ove tajanstveni reči iz knjige Postanka, napisane su pre oko 35 vekova, a pripisuju se Mojsiju. Ženi se daje uloga kojom ona treba da ispuni vekovni san čovečantstva: pobedu nad zlom. Sve to, napisano je u vreme kada žena nije zauzimala nikakvo ugledno mesto u društvu, a podela uloga na muške i ženske bila je daleko izraženija nego danas. Pa čak i danas, jedno opšte prihvaćeno mišljenje o ženama je da je to lepši i slabiji pol. „Lepši“ se razume, ali šta znači „slabiji“ pol? Interesantno i poučno razmatranje o tome izneo je Papa Franja u propovedi u kapeli Svete Marte, 23. Novembra.

“Samo snaga žene sposobna je da se odupre kulturnoj i ideološkoj kolonizaciji: to nam dokazuje istorija kroz Bibliju”. Naime, u epizodi o Makabejcima, majka koja je u jednom danu videla smrt svojih sedam sinova, puna plemenitih osećaja, ona, svoju ženstvenost oživljavala je muškom hrabrošću. Tako, svom najmlađem sinu i poslednjem sinu koji je još bio u životu kaže: Ne boj se toga krvnika, nego budi dostojan svoje braće i prihvati smrt, da te s tvojom braćom u vreme milosti opet nađem (2. knjiga o Makabejcima 7).

Takvih žena koje su svoju ženstvenost oživljavale muškom hrabrošću ima poprilično u ljudskoj istoriji. Pomislimo na Juditu i Ester, koje nalazeći snagu u Bogu, spasavaju izraelski narod u momentima kada hrabrost napušta njihove vođe – muškarce. Zatim Jovanka Orleanka, ili Nadežda Petrović, poznata srpska slikarka i ratna bolničarka, koje su se borile i protiv predrasuda u sopstvenim narodima i istovremeno protiv njihovih neprijatelja. Ovu snagu žene koju Papa spominje, Jelena Savić Spiridonović pesnički oslikava:

Žena

Žene,

sve one nose krvavi krst, 

crveni krst

materinstva

Sve one nose plamenu zvezdu

sa Istoka.

Zato su njihove

oči čudno duboke:

krst udubljuju.

Zato su njihove oči

pune svetlosti:

zvezde odblesu.

Al oko usana

lebdi im nešto detinje,

što se ne buni

na krst

i ne čudi se

zvezdi.

Majka Tereza, bila je od onih kojoj je oko usana lebdelo ono nešto detinje, koje se nije bunilo kad je redovno pristizao krst, i koja se nije čudila zvezdi koja je vodila toliku brigu o njenoj „deci“, obeleženoj njenim crvenim krstom njenog materinstva. Ona je najbednijima na ovome svetu davala ono najdragocenije: ljubav Hristovu.

Upravo u takvom svetlu Kjara Lubik predstavlja Mariju, Bogorodicu, ali kao jedinstvenu ženu svekolikog čovečanstva čija je zvezda sa istoka preobrazila svet jednom za svagda (odlomci iz poezije Marija, cvet čovečanstva):

Marija, cvet čovečanstva.

Stari i Novi Zavet sačiniše jedno jedinstveno stablo.
Cvetanje se dogodi posle puno vremena. Ali, cvet je samo jedan – Marija.

Plod koji iziđe iz njega, beše Isus.

… shvatila sam da svo čovečanstvo cveta u Mariji.

Marija je cvet čovečanstva.

…grešno čovečanstvo procvalo je u Mariji…!

…Kako je samo lepa Marija! Stvorenje koje cveta, stvorenje iz kojeg buja lepota.

Marija je sve stvoreno, što je procvalo, kao krošnja nekog drveta.

… Cvet nad cvetovima…Marija, daje Nebu i zemlji Plod plodova: Isusa.

Marija u sebi sadrži svu lepotu stvorenoga, i tako “zavede” Boga i privoli ga k zemlji.
Ali ona je Cvet čovečanstva, i namami Ga k sebi zbog čovečanstva,

jer ona je zahvalna čovečanstvu što joj je podarilo život.

Marija je dala Spasitelja svetu koji je nadvladao Zlo. Ono je sa drveta ušlo u ovaj svet, odatle je i izbačeno. Marijin put bio je protkan stradanjima: beg u Egipat, gubitak Isusa, još malog dečaka, nevolje kroz donošenje Radosne Vesti, Golgota… U takvim trenucima ona je svoju ženstvenost oživljavala muškom hrabrošću. Odakle ta muška hrabrost u ženi? Judita i Ester su je nalazile u Bogu. Eto odakle. Tako je bilo i sa mnogim drugima, pa i sa muškarcima. A Marija, ona je bila milosti puna, puna Duha Svetoga.

Zla u svetu ipak još ima. Ima ga tamo gde se Spasitelju zatvaraju vrata pa se zlu ostavlja da iskušava radi nekih tajnih nacrta stvaranja jednog novog čovečanstva. Ako li se zateknemo baš tamo, u takvoj jednoj situaciji, postoji jedan trik: budimo druga mala Marija, kakvima nas Spasitelj i želi. Tako će i iz nas ili između nas, posredi nas, da izađe, duhovno, Plod plodova, tamo gde fali i gde je potreban. Marija će tako i dalje ređati pobedu za pobedom nad zlom.

Od kada je sveta, Marija je naveštena kao pobednica nad zlom. I dok bude sveta, pobede nad zlom biće Marijine (Kjara Lubik).

Autor: Joakim Striber