Apostol Pavle piše hrišćanima iz regiona Galatije koji su od njega primili objavu Jevanđelja, ali kojima sada prigovara da nisu shvatili dobro značenje hrišćanske slobode.
Za izraelski narod, sloboda je bila dar od Boga: On ih je izbavio iz egipatskog ropstva, vodio ih prema novoj zemlji i sklopio s njima pakt međusobne vernosti.
Isto tako, Pavle tvrdi da je i hrišćanska sloboda – dar, od Isusa.
Zaista, On nam pruža mogućnost da postanemo, u Njemu i kao On, deca Boga koji je Ljubav. I mi, oponašajući Oca kao što nas je Isus naučio i pokazao svojim životom, možemo da imamo isti odnos samilosti prema svima, stavljajući sebe u službu drugih.
Ova, na prvi pogled protivrečna “sloboda služenja”, smislena je međutim za Pavla po daru Duha, koji je Isus svojom smrću na krstu, podario čovečanstvu.
Duh je taj koji nam zapravo daje snagu da izađemo iz okova našeg egoizma – opterećenog podelama, nepravdama, izdajama, nasiljem – i vodi nas prema stvarnoj slobodi.
A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, krotkost, uzdržanje” (Gal 5, 22).
Hrišćanska sloboda, osim što je dar, takođe je i posvećenost. Posvećenost, pre svega, da se Duh prihvati u našem srcu i napravi Mu mesta, prepoznajući Njegov glas u nama.
Kjara Lubik piše: […] “Iznad svega, moramo biti sve više svesni prisustva Svetog Duha u nama: nosimo u našem srcu ogromno blago; ali nismo toga dovoljno svesni. […] A da bi Njegov glas čuli i sledili, moramo reći né […] iskušenjima, odoleti njihovim sugestijama; dá – zadacima koje nam je Bog poverio; dá – ljubavi prema svim bližnjima; dá preperekama i poteškoćma sa kojima se susrećemo … Ako ovako budemo činili, Duh Sveti će nas voditi dajući našem hrišćanskom životu taj ukus, tu energičnost, tu oštrinu, taj sjaj, koji ne mogu izostati ako je život verodostojan. Tada će, oni pored nas, shvatiti da mi nismo samo deca naše ljudske porodice, već i Božja deca”.
Duh nas upravo poziva da izađemo iz epicentra naših briga, kako bi prihvatili, slušali, podelli materijalna i duhovna dobra, oprostili ili brinuli o svim ljudima, u našim raznoraznim situacijama kroz koje prolazimo svaki dan.
Sa takvim stavom možemo da iskusimo tipičan plod Duha: rast našeg bića ka istinskoj slobodi. Zaista, to čini da niknu i procvetaju u nama sposobnosti i resursi koji bi, ako bismo živeli zatvoreni u sebe, ostali umrtvljeni i neotkriveni zauvek.
Stoga, svako naše delovanje, prilika je koju ne treba propustiti da se raščisti sa robovanjem egoizmu i kaže dá slobodi u ljubavi.
A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, krotkost, uzdržanje” (Gal 5, 22).
Ko god dopusti delovanje Duha u svom srcu, doprinosi i građenju pozitivnih ljudskih odnosa u svim svojim svakodnevnim, porodičnim i društvenim aktivnostima.
Preduzetnik, muž i otac, Karlo Kolombino vlasnik je preduzeća u severnoj Italiji .
Od oko 60 zaposlenih, četvrtina nisu Italijani, a uz to, neki i sa dramatičnim iskustvima iza sebe. Novinaru koji ga je intervjuisao, rekao je: “Čak i radno mesto može i mora promovisati integraciju. Ja se bavim rudarstvom, reciklažom građevinskog materijala, i imam odgovornost prema životnoj sredini, teritoriji na kojoj živim. Pre nekoliko godina, strašno nas je pogodila kriza: spašavati kompaniju ili ljude? Mobilisali smo neke od njih, razgovarali sa njima, tražili manje bolna rešenja, ali opet je bilo dramatično, da ne možeš da spavaš noću. Ovaj posao mogu raditi dobro ili manje dobro; Pokušavam najbolje moguće. Verujem da je zaraza idejama dobra. Kompanija koja misli samo na obrt, brojeve, ima budućnost kratkoga daha: u centru svake aktivnosti stoji čovek. Ja sam vernik i uveren sam da sinteza između posla i solidarnosti nije utopija” .
Stoga, budimo hrabri u svom ličnom pozivu na slobodu, u okruženju u kojem živimo i radimo.
Omogućimo Duhu da dopre do mnogih drugih ljudi oko nas i obnovi njihove živote, usmeravajući tako istoriju prema horizontima “radosti, mira, velikodušnosti, dobrobiti. …”.
Leticija Magri
