“Ona je sada dar čitavom čovečanstvu, a posebno mladima, i obvezuje nas da trčimo na putu svetosti”, rekla je Marija Voče, predsednica Pokreta fokolara.
“Mladi su budućnost. Ja više ne mogu da trčim, ali želela bih da predam njima baklju, kao na olimpijadi. Imaju samo jedan život i isplati se dobro ga iskoristiti.”
Rođena je u Italiji 29. oktobra 1971. godine a umrla 7. oktobra 1990. zbog zloćudne bolesti. Bilo je to 18 godina punih života, ljubavi, vere. Dve poslednje godine bile su pune boli ali uvek u ljubavi i u svetlu. Susret s Pokretom Fokolara i s Kjarom Lubik je bio ključan za njen odnos s Bogom i sa bližnjima, a posle i za bolest koju je uvek živela u zalaganju da čini samo Božju Volju.
Život blažene Kjare Badano je jedan iz najlepših današnjih plodova harizme Kjare Lubik, jedan divan plod duhovnosti jedinstva.
Nije se osvrtala
“Došlo je vreme za prvi operativni zahvat, posle čega je usledila duga hemoterapija, ali Kjara se trudila da nikoga ne opterećuje. U vezi s tim njena majka Marija Tereza priča o presudnom, izvanrednom trenutku Kjarinog života: “Već je neko vreme shvatala da je loše krenulo i da ima pravi rak. Pa ipak se nadala da će ozdraviti. Nekoliko dana posle operacije pitala je lekara za dijagnozu. Tako je saznala istinu, kao i to da će zbog hemoterapije izgubiti kosu. Možda joj je upravo taj detalj dao da nasluti težinu stanja. Naime, do kose joj je bilo stalo. Bili smo u Torinu, kod prijatelja, jer je operacija bila u bolnici Ređina Margarita. I sada je vidim kako dolazi u vrt zamotana u svoj zeleni kaput. Kao da je odsutna, prišla je čvrstog pogleda i ušla u kuću. Pitala sam je kako je bilo. A ona: ‘Sada ne, nemoj sada govoriti’. Zatvorenih očiju bacila se na postelju. Ostala je tako dvadeset pet minuta. Imala sam osećaj da umirem, ali jedini način da budem uz nju bila je tišina, patiti s njom. Bila je to bitka. Onda se okrenula i uz osmeh mi rekla: ‘Sada može.’ Gotovo je. Ponovno je rekla svoje ‘da’. I više se nije osvrtala.”
Samo jednom se zapitala čemu taj bol. Posle prve operacije uzviknula je: “Zašto, Isuse?” Ali nakon nekoliko trenutaka nastavila je: “Ako to želiš ti, Isuse, želim i ja.”
Kjara je napisala Kjari Lubik: “Gospod mi je poslao ovu bolest u pravom trenutku, poslao mi ju je da Ga ponovno pronađem”. Onaj osmeh, njoj tako svojstven, nije je napustio ni u prvim mesecima bolesti, zablistao joj je na licu još sjajnije. Kjara je već znala kuda ide”. (Iz knjige “Ja imam sve – 18 godina Kjare Luče”)
Iz govora protođakona Radomira Rakića na promociji srpskog izdanja knjige “Ja imam sve”.
“…„Od ove ljubavi nema veće da ko život svoj položi za bližnje svoje“ (Jovan 15,13), ističe Gospod. Devica Kjara Badano, u kalendaru blažena Kjara Luče, nije položila život svoj da bi posvedočila svoju veru, jer se to od nje nije ni tražilo. Ali, ona je položila svu svoju nadu i čvrstu veru u Gospoda svoga, koga je volela svim srcem svojim, svom dušom svojom i svom mišlju svojom. Jednom reču, bila je ispovednik svoje vere, i ispunila je u svom, za nas ljude, kratkotrajnom ovozemaljskom životu obe Hristove zapovesti: o ljubavi prema Bogu i o ljubavi prema bližnjem (Matej 22,37-40), dakle, ispunila je carski zakon o ljubavi.” (…)
