Mato Mikulec nam svedoči kako je glavna odlika ove zemlje oduvek bio dijalog. Zajednicu Pokreta ovde čine hrišćani, katolici i pravoslavni, zajedno sa muslimanima. Poreklom iz Hrvatske, Mato Mikulec se pre tridesetet godina preselio u Severnu Makedoniju i postao pionir Pokreta u Skoplju. Pripadnici Pokreta i on, nestrpljivo i sa mnogo ljubavi, iščekivali su papinu posetu: ”Papa gaji mnogo ljubavi prema perifernim delovima katoličanstva i njegov prvi cilj je da podrži i ohrabri malu zajednicu katolika. Ali, pored toga, za njega svaki čovek ima neprocenjivu vrednost, tako da ovde dolazi kao prijatelj svih ljudi ove zemlje. Naravno da je ohrabren duhom tolerancije i suživota koji su deo prirode ovog naroda.‟

Mato već odavno smatra ovu zemlju svojom, u kojoj većinu populacije čine Makedonci (64%), zatim Albanci (25%), Turci (4%) i mali procenat drugih naroda. Dve dominantne religije su pravoslavlje i islam, dok katoličanstvo zapadnog i istočnog obreda ispoveda samo 1% stanovništva.

Istorija govori da u Severnoj Makedoniji hrišćanska kultura potiče čak iz vremena apostola Pavla, osnažena i raširena u narednim vekovima zahvaljujući velikim hristijanizatorima, kao što su bili Ćirilo i Metodije u 9. veku, a zatim i mnogih drugih koji su uspešno davali svoj neprocenjiv doprinos razvoju religije i pismenosti kod slovenskih naroda. Ovaj balkanski predeo bio je i svedok bolnih podela Crkava, raskola između verskih i političkih interesa, kao što je bila otomanska okupacija u trajanju od više od petstotina godina.

„Uprkos svemu – nastavlja Mato – narod je sačuvao mnoge vrednosti, duboku duhovnost i privrženost zajedništvu, veliku otvorenost ka različitostima. Takođe, ne treba da se iznenadimo što je baš u ovoj zemlji nikao predivan cvet kakav je Majka Tereza.‟

Mato kaže da je poseta pape Franje došla na poziv lokalnog biskupa Kira Stojanova i državnih vlasti. Naime, državna delegacija održava jednu lepu tradiciju da svake godine ide na grob svetog Ćirila u Rim, u Baziliku svetog Klementa. Deo te delegacije čine predstavnici Katoličke i Pravoslavne crkve. Na tom pohodu, upriličena im je audijencija kod pape Franje, tokom koje su ga pozvali da poseti Severnu Makedoniju.

Prvi kontakti sa Pokretom fokolara u Severnoj Makedoniji ostvareni su sedamdesetih godina prošlog veka, kada je jedan od prvih fokolara Antonio Petrili otišao da poseti svog prijatelja, sveštenika don Luku Cirimotića. Kontakti su se nastavili i osamdesetih godina prošlog veka, kada se jedna porodica, poreklom iz Zagreba, seli u Skoplje. Tako se rađa prva zajednica koju su činili mladi i odrasli, porodice i posvećene osobe, ljudi iz različitih crkava i religija, kao i osobe bez verskog uverenja.

Zahvaljujući trudu koji je uložio biskup Kiro Stojanov, 2006. godine otvara se ženski fokolar, poslednji koji je Kjara lično odobrila, pre nego što nas je napustila.

„Zaključujemo da različitost nije prepreka ka iskrenom zajedništvu i bratstvu – nastavlja Mato – koji sve više i više postaju vidljivi i priznati od strane odgovornih za verske zajednice.

Za nas iz Pokreta fokolara ovaj događaj je posebna radost. Verujemo da je papa bio taknut našom ljubavlju i zajedništvom među nama. Osećamo da nam papa donosi novi izgled i zagrljaj Crkve, gde i naša zajednica ima svoje mesto”.