U Jevanđelju po Mateju, Isus poziva svoje sledbenike, svoje „poslanike“.
On sam, lično, susreo je izgubljeno i isrpljeno čovečanstvo i saosećao je sa njim. Iz tog razloga on želi kroz apostole da umnoži svoje delo spasenja, isceljenja, oslobođenja. Oni su se okupili oko Hrista, slušali njegove reči i prihvatili misiju, svrhu za sopstveni život. Zbog toga su krenuli na put: da svedoče Božju ljubav svakoj osobi.
„Na dar ste dobili, na dar i dajite.“
Ali šta su to dobili „džaba“ da bi to dali i drugima? Apostoli su kroz reči, gestove, Isusova razmišljanja i sav njegov život iskusili Božiju milost, uprkos svojim slabostima i ograničenjima, primili su novi zakon ljubavi, uzajamnog prihvatanja. Iznad svega, oni su primili dar koji Bog želi da dâ svim ljudima: sebe, svoje prisustvo na životnim putevima, svoje svetlo u izborima. To su neprocenjivi darovi, koji prevazilaze sve naše sposobnosti za nadoknadu, „besplatnost“ i to je suština svega. Sve to je dato apostolima i svim hrišćanima, kako bi oni bili kanali ovih dobara svima koje svakodnevno susreću.
„Na dar ste dobili, na dar i dajite.“
Kjara Lubik je napisala u oktobru 2006.:
„U Jevanđelju nas Isus poziva da darujemo: da dajemo siromašnima, onima koji traže pomoć, onima koji žele pozajmicu; da se nahrane gladni, da se dâ ogrtač onima koji traže odeću; da dajemo besplatno… On sam dao je prvi: zdravlje bolesnima, oproštaj grešnicima, život svima nama. On se protivi sebičnom instinktu gramzivosti i predlaže velikodušnost. Reč života ovog meseca će nam pomoći da ponovo otkrijemo vrednost svakog našeg dela: od kućnih poslova ili rada u polju, preko obrade službenih dokumenata, školskih zadataka, do građanske političke i verske odgovornosti. Sve to može postati pažljiva i brižljiva pomoć. Ljubav će nam dati nove oči da shvatimo potrebe bližnjih i da ih predusretnemo kreativnošću i velikodušnošću. Plod? Darovi će cirkulisati, jer ljubav priziva ljubav. A radost će biti umnožena jer jer radost veća u davanju ’ima više radosti u davanju nego u primanju’ (Zakon 20,35)[1].“
Veržans, devojčica iz Konga, priča: „Išla sam u školu, i bila sam zaista gladna. Na putu sam srela svog ujaka koji mi je dao novac da kupim sendvič, ali malo kasnije sam videla vrlo siromašnog čoveka. Odmah sam pomislila da mu dam taj novac. Moj prijatelj, koji je bio sa mnom, rekao mi je da to ne radim, već da prvo mislim na sebe! Ali ja sam pomislila: ja ću sutra imati šta da jedem, a on? Tako da sam mu dala novac koji sam dobila za svoj sendvič i osetila sam veliku radost u svom srcu.“
„Na dar ste dobili, na dar i dajite.“
Logika Jevanđelja i Hristova logika je da se primi da bi se podelilo, a nikad nagomilavalo za sebe. To je i poziv za sve nas da budemo svesni šta smo sve primili: energiju, talente, veštine, materijalna dobra i da ih stavimo u službu drugih.
Po ekonomisti Luiđinu Bruniju, „besplatnost je dimenzija koja može propratiti bilo koju akciju. Iz tog razloga ona nije „džabe“, naprotiv, besplatnost nije nepostojanje cene, već cena bez cene, na koju se može odgovoriti samo drugim činom besplatnosti.“[2]
Stoga besplatnost nadilazi logiku tržišta, potrošački mentalitet i individualizam, i otvara puteve prema zajedništvu, bratstvu, novoj kulturi davanja.
Iskustvo potvrđuje da je ljubav bez interesa prava provokacija, sa pozitivnim, neočekivanim posledicama koje se šire kao mrlja ulja u društvu.
Upravo se to dogodilo na Filipinima, 1983.
U to vreme, politička i socijalna situacija u zemlji bila je vrlo teška i mnogi su se angažovali da bi pronašli neko pozitivno rešenje. Jedna grupa mladih odlučila je da dâ svoj doprinos, i to na originalan način: otvorili su svoje ormare i izvadili ono što im je bilo višak. Sve su prodali na buvljaku, napravili mali kapital i ni iz čega pokrenuli društveni centar, zvan Bukas Palad, koji na lokalnom jeziku znači „otvorene ruke“. Stih iz Jevanđelja koji ih je inspirisao bio je: „Na dar ste dobili, na dar i dajte“ (Mt 10: 8). Ova rečenica postaje moto inicijative.
Neki lekari su se pridružili ovoj inicijativi svojim profesionalnim doprinosom, bezinteresnim, kao i mnogi drugi koji su otvorili svoja srca, ruke, vrata.
Tako se rodila i razvila široka društvena akcija za najsiromašnije, koja i dalje postoji u različitim gradovima na Filipinima. Najvažniji cilj koji je postignut i konsolidovan poslednjih godina je bio da osobe obuhvaćene projektom budu i protagonisti rešavanja sopstvenih problema.
Zapravo, oni tako pronalaze svoje dostojanstvo kao osobe i grade odnose poštovanja i solidarnosti. Svojim primerom i svojom predanošću, oni pomažu mnogim drugima da izađu iz siromaštva i preuzimaju odgovornost za novi saživot za sebe i svoje porodice, za svoje komšije i svoje zajednice, za svet[3].
Leticija Magri
