Apostol Pavle piše Timoteju, svom “sinu u veri[1]“, sa kojim je delio svoju jevanđeljsku aktivnost i kome je poverio zajednicu Efesa.
Osetivši da je smrt blizu, Pavle ga ohrabruje u ovom zahtevnom zadatku rukovođenja. Timotej je zaista dobio „dragoceno dobro“, sadržaj hrišćanske vere, koji su apostoli prenosili i za koji je odgovoran da ga verno prenosi sledećim generacijama.
Za Pavla to znači zaštititi i učiniti da dar primi sjaj, i biti voljan dati i svoj život za širenje radosne vesti, što je Jevanđelje.
“Dobro zaveštanje sačuvaj Duhom Svetim, koji obitava u nama.”(2 Tim 1,14)
Pavle i Timotej primili su Svetoga Duha kao svetlost i garanciju za svoj nezamenljiv zadatak kao pastira i jevanđelistu. Zahvaljujući njihovom svedočenju i naslednicima, zaveštanje Jevanđelja stiglo je i nama.
Isto tako, svaki hrišćanin ima svoju “misiju” u sopstvenoj društvenoj i verskoj zajednici: izgradnju ujedinjene porodice, obrazovanje mladih, bavljenje politikom i radom, brigu za nezbrinute ljude, osvetljavanje kulture i umetnosti mudrošću živog Jevanđelja, posvećenost života Bogu u bratskom služenju. Pa i više od toga, jer, prema rečima pape Franje mladima “[…] svaki muškarac i žena su misija [[2]…]”.
Za Katoličku crkvu, oktobar mesec 2019. godine je „mesec misionara“. To može biti prilika i za sve nas da svesno obnovimo svoju posvećenost svedočenju vere, otvorenim i proširenim srcima jevanđeljskom ljubavlju koja rađa prihvatanje, susret i dijalog[3].
“Dobro zaveštanje sačuvaj Duhom Svetim, koji obitava u nama.“(2 Tim 1,14)
Svaki hrišćanin je “hram” Svetoga Duha koji nam omogućava da otkrijemo i sačuvamo “dragocene stvari” koje su nam poverene, da ih uvećavamo i stavljamo na korist svima. Prvo od tih “blaga” je vera u Gospoda Isusa. Mi, hrišćani, moramo je probuditi i negovati molitvom, da bismo je potom navestili kroz svedočenja dobročinstva.
J.J., nedavno zaređeni sveštenik, priča: «Poverena mi je briga za vernike velike katoličke crkve u brazilskoj metropoli. Društveno okruženje je veoma teško i često srećem ljude koji nemaju definisan verski identitet; tako da oni učestvuju i u Misi, ali i u drugim drevnim tradicionalnim ceremonijama. Znam da sam odgovoran za prenošenje hrišćanske vere i za vernost Jevanđelju, ali takođe želim da se svi osećaju dobrodošli u parohiju. Shvatio sam da bi, kako bismo vrednovali i kulturne korene ovih ljudi, Misu mogli učiniti svečanijom i oživeti je muzičkim instrumentima tipičnim za njihovu kulturu. To je zahtevan izazov, ali pruža svakome zadovoljstvo jer, umesto da podeli zajednicu, ujedinjuje nas u ono što imamo zajedničko: veru u Boga koji nam pruža radost “.
“Dobro zaveštanje sačuvaj Duhom Svetim, koji obitava u nama.”(2 Tim 1,14)
Drugo neprocenjivo blago koje smo dobili od samog Isusa je njegova Reč, koja je Reč Božja.
Ovaj dar “[…] od naše strane nosi veliku odgovornost […]. Bog nam je dao svoju reč kako bismo je učinili plodonosnom. Želi da vidi onu duboku transformaciju u nama jer je ona sposobna da to uradi kako u našim životima tako i u našem delovanju u svetu. […]. Kako ćemo onda živeti Reč Života ovog meseca? Voleti Božju reč, želeći je spoznati sve bolje i iznad svega sprovoditi je sa sve većom velikodušnošću, tako da ona zaista postane osnovna hrana našeg duhovnog života, naš unutrašnji učitelj, vodič naše savesti, nepokolebljiva tačka i oslonac u svim našim izborima i u svim našim postupcima. […] U savesti je toliko lutanja i zbrke, sve ima tendenciju da se relativizira i postane zamagljeno. Živeći, međutim, Božiju reč, ne samo da ćemo biti naoružani protiv ove ozbiljne napasti, već ćemo, prema Isusovim rečima (Mt 5, 15-16), postati upaljene lampe koje će svojom svetlošću takođe pomoći drugima da se orijentišu i da nađu pravi put[4]“
Leticija Magri
