Daleko od nje je svaka ideja da osnuje pokret. Jer “olovka ne zna šta će napisati”, kako sama kaže, “četkica ne zna šta će naslikati, a skalpel ono što će oblikovati. Kada Bog uzme u ruke neku osobu da bi se preko nje rodilo Njegovo delo u Crkvi, izabrana osoba ne zna šta će morati da radi. Ona je samo sredstvo. To je bio i moj slučaj”. Tako se preko Kjare Lubik, sredstva u rukama Božjim, rodilo Delo, nastalo unutar katoličke Crkvi, ali ne isključivo katoličko, koje prelazi i granice hrišćanstva pa danas čini da po rasprostranjenosti bude na prvom mestu u svetu.  Danas milioni ljudi svih životnih dobi, društvenih staleža, jezika, rasa i verovanja, u 182 države sveta nastoji graditi novo bratstvo kako bi doprineli izgrađivanju jedinstva ljudske porodice, izmučene nasiljem, podelama,  društvenim i kulturnim nejednakostima.

U 2003. godini, nakon 60 godina od 7.dicembra 1943.  Kjara piše:

Kako se sada osećam? Šta nosim u srcu?

Preplavljuje me val emocija. Kad samo na trenutak pomislim na sve što je nastalo u toku ovih godina! Iz življenog Jevanđelja nastao je novi narod, proširio se po celome svetu. Ogromno delo koje nijedna ljudska sila nije mogla stvoriti. To je, zapravo, Božje delo. Mene je prvu izabrao da budem, „beskorisno i neverno“, sredstvo u njegovim rukama.

Himna zahvalnost uzdiže se Bogu za sve što sam zajedno sa svim svojim sestrama i braćom u toku proteklih godina uz Njegovu pomoć videla, doživela i ostvarila.

Duboko i iskreno hvala, moj Bože!

Iznad svega hvala Ti što sam se rodila u tvojoj Crkvi, kao dete Božje;

što me iz dana u dan hraniš Evharistijom;

što si mi još od detinjstva život ispunio znakovima tvoje harizme koju si mi darovao za mnoge;

što sam mogla iskusiti da se evanđeoske istine i obećanja uvek ostvaruju;

što sam osetila radost stostruke nagrade u svakom smislu;

što si mi objavio tajnu jedinstva u Tvom raspetom i napuštenom Sinu;

što si mi dao patnje koje su me dovele do dubljeg jedinstva sa Tobom;

što si mi darovao novu duhovnost – individualnu i zajedničku – tako prikladnu za ovo vreme;

što si pomogao meni i svima koji me slede da se otvorimo prema čitavom čovečanstvu: prema drugim hrišćanima, prema vernicima drugih religija, prema osobama dobre volje koje te još ne poznaju.

Hvala Ti za očinsku ljubav poglavara Crkvi  i za njihov blagoslov Delu kroz sve ove godine.

Hvala Ti za blagoslov dugog života.

Hvala Ti što opraštaš moje grehe.

Hvala Ti što si mi omogućio da svojim misijom, sa čitavom Crkvom, doprinesem ostvarivanju oporuke tvoga Sina: „Da svi budu jedno” i tako pripremim široke putove prema sveopštem bratstvu.