Koliko puta smo tražili ispred važnih životnih odluka siguran kompas, koji će nam pokazati kojim smerom da krenemo? Kao hrišćani, pitali smo se u čemu je sažetak Jevanđelja. Kojim to ključem možemo da uđemo u Božje srce i živimo kao njegova deca, ovde i sada?
Evo jedne Isusove rečenice baš za nas, jasne i neposredne, prikladne za život. Nalazimo je u Matejevom Jevanđelju. Izrečena je u govoru na gori, a u njoj Hristos uči nas kako živeti hrišćanski život u punini. On sam sažima svu svoju propoved u toj jezgrovitoj izjavi.
Danas su nam potrebne poruke bogate značenjem, ali kratke i učinkovite. Zato ovu Reč možemo primiti kao dragocenu poruku i imati je na umu u svakom trenutku.
„Sve što, dakle, hoćete da čine ljudi vama, činite i vi njima: jer to je Zakon i Proroci.“
Da razumemo bolje šta bi trebalo da učinimo za druge, Isus nas poziva da se stavimo u njihovu kožu. Upravo to je učinio i on: iz ljubavi prema nama uzeo je naše ljudsko telo.
Zapitajmo se što mi očekujemo od naših roditelja, od dece, kolega s posla, od predstavnika vlade, od duhovnih vođa: prihvatanje, slušanje, uključivanje, podršku u materijalnim potrebama, ali i iskrenost, oproštaj, ohrabrenje, strpljenje, savet, usmerenje, podučavanje… Isus smatra da se takvim unutrašnjim stavom i konkretnim delima koja slede ostvaruje sav sadržaj Božjega zakona i sve bogatstvo duhovnoga života.
To je “Zlatno pravilo”, univerzalno učenje sadržano u različitim kulturama, religijama i tradicijama koje je čovečanstvo razvilo na svom putu[1]. To je osnova svih autentičnih ljudskih vrednosti, kojima se gradi miran suživot, sa pravednim i solidarnim ličnim i društvenim odnosima.
„Sve što, dakle, hoćete da čine ljudi vama, činite i vi njima: jer to je Zakon i Proroci.“
Ova Reč nas potiče na kreativnost i velikodušnost, na preuzimanje inicijative u korist bilo koga, na izgradnju mostova čak i sa onima koji nisu nama prijatelji, onako kako je to Isus govorio i činio. Traži od nas sposobnost da izađemo iz sebe, kako bismo bili verodostojni svedoci svoje vere.
Ovako nas ohrabruje Kjara Lubik: „Pokušajmo. Tako proveden dan vredi kao jedan celi život. […] Preplaviće nas do sada neispitana radost. […] Bog će biti sa nama, jer On je sa onima koji vole. […] Ponekad ćemo možda usporiti, doći ćemo u iskušenje da se obeshrabrimo, zaustavimo. […] Ali ne! Hrabro! Bog nam daje milost. Započinjimo uvek ispočetka. Ako ustrajemo, videćemo kako se svet oko nas polako menja. Shvatićemo kako Jevanđelje donosi očaravajući život, pali svetlo u svetu, daje smisao našem postojanju, sadrži u sebi načelo za rešavanje svih problema. I nećemo imati mira dok ne prenesemo drugima svoje izvanredno iskustvo: prijateljima koji nas mogu razumeti, rodbini, svima onima kojima ćemo želeti da ga darujemo. Ponovno će se roditi nada.“[2]
„Sve što, dakle, hoćete da čine ljudi vama, činite i vi njima: jer to je Zakon i Proroci.“
Ramiro je veteran na svom radnom mestu. Kada je saznao da će dobiti nove kolege, upitao se: „Kad bih prvi put ušao u ovu kancelariju, šta bih želio ovde pronaći? Šta bi bilo što će učiniti da se osećam dobro?“ Odmah je krenuo sa sređivanjem prostora, zatim je potražio dodatne stolove i u sve to je uključio i ostale kolege. Zajedno su se potrudili da novi radni prostor bude ugodan. Novi kolege pronašle su radosnu atmosferu i ujedinjenu radnu zajednicu.
Leticija Magri
[1] Nekoliko primera: „Što ne želiš da se tebi učini, ne čini drugima. U tome je sva Tora. Ostalo je komentar.“ (Judaizam); „Niko od vas nije vernik ako ne želi svome bratu što želi sebi“ (Islam) “Nemoj druge povrediti kako smatraš da bi i sam bio povređen“ (Budizam).
[2] C. Lubich, Reč života za april 1978. godine
