“Kad bih danas morala da napustim ovu zemlju i kada biste me upitali koja reč izražava srž našeg Ideala, rekla bih, sigurna da ćete me potpuno razumeti: “budite porodica”.

Ako ima među vama onih koji proživljavaju duhovne ili moralne boli, shvatite ih poput majke, rasvetlite ih rečju i primerom. Ne dopustite da ostanu bez topline porodice, štaviše, ojačajte je oko njih. (…)

Ako ima među vama onih koji fizički trpe, neka budu vaša privilegovana braća: trpite sa njima. Nastojte do kraja da shvatite njihove boli.

Ako ima onih koji umiru, zamislite da ste vi na njihovom mestu i činite za njih ono što biste želeli da vama čine, do poslednjeg časa.

Ako se neko raduje postignutom uspehu, radujte se sa njim, da se ne ražalosti i da mu se duša ne zatvori, već da radost bude u svima.

Ako neko odlazi, ne dopustite da ode dok mu srce ne ispunite ovom baštinom: osećajem za porodicu, da bi ga mogao poneti na svoje novo odredište.

Nemojte dati prednost nijednoj aktivnosti, kakva god ona bila: ni duhovnoj, niti misionarskoj, pred duhom porodice sa braćom sa kojom živite. Šta god radite, tražite da stvorite diskretno, s oprezom ali odlućno – duh porodice. Taj duh je ponizan, želi dobro drugoga, nije nadmen…To je prava, istinska ljubav.

Ukratko, ako bih morala da vas ostavim, dopustila bih da vam Isus u meni kaže: ‘Volite se uzajamno…da svi budu jedno’.”