Pet godina nakon objavljivanja enciklike pape Franje, paradigma integralne ekologije je uvod u taj tekst ovog vremena pandemije. Intervju s Lukom Fjoranijem, šefom EcoOne-a – ekološke mreže Pokreta fokolara
Prošlo je pet godina od objavljivanja Laudato si, enciklike pape Franje o brizi za planetu. O tome razgovaramo s Lukom Fjoranijem, profesorom na univerzitetima Lumsa, Markoni i Sofija u Italiji, istraživačem u organizaciji ENEA i šefom EcoOne-a, ekološke mreže Pokreta fokolara. 
Kakva lekcija u vreme pandemije može da se izvuče iz Laudato si i njegove paradigme integralne ekologije?
Prvo na šta pomislim je ono »svepovezano«. Papa nam je, pre pandemije, dao da iskusimo pozitivnu stranu, to jest: divan odnos koji postoji između prirodnih elemenata, uključujući i osobu. Pandemija je, s druge strane, potcrtala tamniju stranu toga »svepovezanog«, jer je ljudska aktivnost dovela do uništenja prirodnih staništa i skoka vrste virusa sa životinja na ljude.
Šta je evanđeoski temelj posvećenosti onom stvorenom?
To je »Voli svoga bližnjeg kao sebe samog«. Jedan od ključnih koncepata Laudato si jeste: »čuti plač Zemlje i plač siromaha«. Istina je da priroda sama po sebi ima vrednost za Evanđelje, ali istina je i da briga o prirodi znači zdravu planetu za one kojima je to najpotrebnije kao i za našu decu. To znači da nas podseća na »milijardu onih slabijih«, na milijardu ljudi koji su žrtve »hronične pandemije« prouzrokovane sa sedamnaest zanemarenih tropskih bolesti.
Može li koncept integralne ekologije da dâ viziju za neke nove puteve?
To je osnovni koncept učenja pape Franje, koji nas poziva da prevaziđemo postojeći društveno-ekonomski sistem. Danas živimo u paradigmi industrijske revolucije koja prirodne resurse smatra neograničenima. Ti resursi su, s druge strane, ograničeni i zato se mora pronaći drugačiji razvojni model koji takođe uzima u obzir potrebe naroda na koje su takozvana »evoluirana« društva zaboravila.
Laudato si poziva na »ekološki preokret«. Šta znači živeti po načelima integralne ekologije?
Integralna ekologija ne odnosi se samo na životnu sredinu, nego na sve aspekte ljudskog života, društva, ekonomije, politike. Stoga svako od nas mora da pokuša da promeni svoj život, počevši, na primer, od izbora načina potrošnje. Zatim da biramo vlade koje su osetljive za brigu o prirodi i vršimo pritisak u kampanjama za deinvestiranje od fosilnih goriva u korist onih obnovljivih.
U ovoj posebnoj godini proslave vezane za Laudato si, s kojim inicijativama će se predstaviti Pokret fokolara?
Pokret fokolara učestvuje u inicijativama Katoličke Crkve i u događanjima koja promoviše Globalni katolički klimatski pokret, s kojim i sarađuje. Pored toga, organizovaće konferenciju »Novi putevi ka integralnoj ekologiji«, koja će se održati u Kastel Gandolfu u Rimu od 23. do 25. oktobra, a detalji su dostupni na www.ecoone.org.
Vaša poslednja knjiga nosi naslov Frančeskov (suludi) san. Mali naučni priručnik integralne ekologije. Zašto govori o suludom snu?
Zato što se čini zaista nemogućim promeniti kurs na ovoj planeti, ka svetu u kojem se svi osećamo kao braća i gradimo više mostova nego zidova, ali ‒ kako je rekla utemeljiteljka Fokolara Kjara Lubik ‒ »samo oni koji imaju velike ideale stvaraju istoriju!«
Klaudija di Lorenci
