Sigurno ovih dana duboko u našoj duši odjekuje vapaj bola koji dolazi iz mnogih delova sveta, jer je mir ponovo u velikoj opasnosti.
Mislim na proteste koji su rezultirali nasiljem u raznim kolumbijskim gradovima i traju već danima; Mislim na narod Mjanmara koji pati mesecima i gde još uvek nema tragova mira i slobode; Mislim na razne afričke zemlje i regione koje je nasilje mučilo iz više razloga, kojima se čini da nema kraja.
A šta je sa situacijom koja je poslednjih dana ponovo eskalirala u Jerusalimu, u Haifi, u pojasu Gaze i u mnogim drugim gradovima Svete zemlje?
Ta me situacija duboko pogađa. Vest o bombaškim napadima i broju poginulih, koji raste svakodnevno, neizmerna je bol u mom srcu, takođe zato što sam rođena i odrasla u toj zemlji.
Svima vama koji izbliza doživljavate ove situacije nasilja, često rizikujući svoj život, želim da kažem da sam sa vama više nego ikad! Svakodnevno se molim da bombardovanje i nasilje između različitih grupa prestane, da se poštede ljudski životi i da mir postane vrhovno dobro svake osobe, svake nacije i vlade.
Ova zemlja je svojim dubokim ranama, ali i velikim bogatstvom koje je plod mnogih naroda koji je naseljavaju, utisnula u moju dušu sigurnost da samo dijalog, ponekad herojski življen, gradi istinski mir u svim delovima sveta gde ne postoji. Danas, duboko u sebi, osećam potrebu da pozovem sve da ponovo otkriju da smo svi braća, deca istog Oca. Ne dozvolimo da nas obuzme mržnja ili iskušenje da vidimo samo svoju stranu.
Zajedno se obavezujemo da ćemo pomirenje i dijalog staviti u središte našeg razmišljanja, našeg života, života naših zajednica i naših naroda: dijalog sa svima, ne isključujući nikoga, u duhu pravedne politike koja prihvata i poštuje različitost.
Ipak, postoje izuzetno teške situacije u kojima se čini nemogućim pronaći rešenje. Ali mnogo puta smo iskusili da ljubav uvek pronađe pristup srcu druge osobe. Beleška Kjare Lubik, koju želim da podelim sa vama, uvek mi je davala nadu i hrabrost u ovom pogledu:
„Kada više ljudi prihvati patnju iz ljubavi, patnju koju ljubav traži, to bi moglo postati najmoćnije sredstvo za povratak sveta u njegovo najviše dostojanstvo – da se oseća ne samo kao grupa različitih naroda smeštenih rame uz rame, često u sukobu međusobno, već kao jedan jedini narod, jedna porodica. “
Živimo u nadi! Obnovimo uzajamnu ljubav među svima i pojačajmo molitvu za one koji pate, za poginule, za one koji nemaju sigurnost za sutra. Iznad svega, molimo Boga da celom čovečanstvu podari najveće dobro: dar pravednog i trajnog mira.
Margaret Karam
Predsednica Pokreta fokolara
