Na putu sa Isusom u Kafarnaum, učenici živo raspravljaju među sobom. Međutim, kada ih Isus upita na koju temu raspravljaju, oni nemaju hrabrosti da odgovore, možda zato što ih je malo sramota: pokušavali su da ustanove koji bi od njih bio najveći.
Isus je nekoliko puta govorio o svom tajanstvenom suočavanju sa patnjom, ali za Petra i ostale to je bio previše težak govor da bi ga razumeveli i prihvatili. U stvarnosti, tek nakon iskustva Isusove smrti i vaskrsenja, oni će otkriti ko je On zaista: Sin Božji koji daje svoj život iz ljubavi.
Iz tog razloga, da bi im pomogao da zaista budu njegovi učenici, Isus seda, poziva ih blizu sebe i otkriva im pravu prirodu „jevanđelskog prvenstva“:
Koji hoće da bude prvi neka bude od svih najzadnji i svima sluga.
Uprkos slabostima i strahovima učenika, Isus ima poverenje u njih i poziva ih da ga slede, da dele njegovu misiju: da služe svima. Ovo upućuje na misao o upozorenjima apostola Pavla Filipljanima: „Ništa ne činite usprkos ili za praznu slavu; nego poniznošću činite jedan drugog većeg od sebe. Ne gledajte svaki za svoje, nego i za drugih. Jer ovo da se misli među vama šta je i u Hristu Isusu.” Služiti ne toliko kao rob koji je primoran da to radi, već kao slobodna osoba koja velikodušno nudi svoje veštine i snagu, koja radi u korist ne samo neke grupe, ili nekim delovima društva, već svih onih kojima je potrebna njegova pomoć, bez izuzetka i bez predrasuda.
To je poziv i za nas danas, da imamo otvoren um i srce da prepoznamo i brinemo o potrebama drugih, da budemo aktivni u izgradnji autentično ljudskih odnosa, da svoje talente dobro iskoristimo za opšte dobro, započinjući iznova svaki dan, uprkos našim neuspesima. To je poziv da se stavimo na poslednje mesto, da idemo ka jedinoj budućnosti koja je moguća: univerzalnom bratstvu.
Koji hoće da bude prvi neka bude od svih najzadnji i svima sluga.
Kjara Lubik, komentarišući ovu Isusovu Reč, predložila je kako je učiniti konkretnim životom: «Odabirom, zajedno s Isusom, posljednjeg mesta u bezbrojnim mogućnostima koje nam nudi svakodnevni život. Da li nam je poveren zadatak od neke važnosti? Ne osećajmo se „nekim“, ne ostavljajmo prostor za oholost i ponos. Setimo se da je najvažnije ljubiti bližnjeg. Takvu novu situaciju koristimo da bolje služimo drugima, ne zaboravljajući da vodimo računa o onome što izgleda kao da su male stvari: lični odnosi, skromne svakodnevne obaveze, pomoć roditeljima, mir, sloga u porodici, poučavanje dece … Da se, u svakom slučaju, setimo da hrišćanstvo znači ljubiti, i ljubiti pre svega one poslednje. Ako živimo ovako, naš život će biti neprekidna izgradnja Božjeg Kraljevstva na zemlji, a za ovaj napor Isus je obećao sve ostalo u izobilju: zdravlje, dobra, obilje svega, da bi to podelili sa drugima i tako postali ruke Božijeg Promisla za mnoge “. Ako neko želi da bude prvi, neka bude poslednji od svih i svima sluga “.
Briga o zajedničkom domu posebno je aktuelna služba za opšte dobro, koju možemo deliti sa toliko ljudi u svetu, i koja je već godinama snažna tema kao zajedničko hrišćansko svedočanstvo. Podsetimo se na poseban način da se za sve veći broj crkava, i ove godine mesec septembar otvara obeležavanjem Dana svega stvorenog, koje će trajajati sve do 4. oktobra, kao Vreme svega stvorenog.
Zajednica iz Tezea, u jednoj od ovih prilika, predložila je ovu molitvu: „Bože ljubavi, dok prebivamo u tvojoj prisutnosti, učini nas sposobnim da shvatimo beskrajnu lepotu onoga što si stvorio, svega što dolazi od tebe, od tvoga neiscrpnog saosećanja. Uvećaj našu pažnju na druge i na sve stvoreno. Nauči nas da otkrijemo vrednost svega i da donesemo mir u ljudsku porodicu“.
Letizia Magri
