Kao „sestra, sa kojom delimo život, i kao lepa majka koja nas prihvata u svoje u naručje“. Ovo su reči kojima nas Sveti Otac, opisujući našu planetu, uvodi u svoj apostolski podsticaj  Laudato Si. Papin podsticaj upućen je „svim ljudima dobre volje“ i vernicima svih vera: „većina stanovnika planete izjašnjavaju se kao vernici, a to bi trebalo da podstakne religije da uđu u međusobne dijaloge koji vode prema brizi o prirodi, odbrani siromašnih, izgradnju mreže poštovanja i bratstva“[1].

Naš dom je u opasnosti, a ozbiljnost ekološke krize koju proživljavamo zahteva da idemo napred na putu za opšte dobro. Temeljno istraživanje, kako bi se dotakla suštinu svake vere, način je da se otkrije, sa divljenjem, da nas ujedinjuje preko sveg stvoranog. To je način da se nađemo u lepoti različitosti, kao braća koja žive pod istim krovom.

„Judaizam uči da smo mi Božji saradnici u stvaranju“, objašnjava Emili Solof, pomoćnik direktora za međureligijske i međugrupne odnose u Američkom jevrejskom komitetu. „Mi nismo vlasnici kreacije – nastavlja on – ali imamo odgovornost da čuvamo svet i brinemo o njemu. (…) Šabat je dan u nedelji kada namerno smanjujemo potrošnju energije tako što potpuno isključujemo računare, telefone i druge elektronske uređaje. Mi ne vozimo auto i ne kupujemo na Šabat. To je dan odmora”.

Modernizacija nas je postepeno udaljila od gledanja na zemlju kao manifestaciju božanskog, dopuštajući čoveku da trijumfuje nad prirodom.

Mostafa El-Divani, muslimanski doktor Medicinskog odeljenja Univerziteta Montreal-iz Kanade, kaže: „U islamu, kao i u drugim avraamskim verama, osovina bića je Jedinstvo Boga; Tvorac je izvor svega što postoji (…). Kao takvi, svaki živi organizam i sama materija su prožeti Svetim, pa su stoga sveti. Ovaj pojam ni na koji način ne ometa objektivno proučavanje fizičkog sveta i čoveka u njemu. (…) Bog je čoveku dao dostojanstvo nad ostatkom Svog stvaranja poverivši mu mesto namesnika. Ovo nije uloga dominacije i eksploatacije, već pozicija odgovornosti (…)”.

Ono što se dakle, čini kao ekološka kriza, može se posmatrati kao duhovna kriza, nesposobnost da se ponovo povežemo sa božanskim i živimo u skladu sa prirodom.

Uspostaviti opet jedan red sa svim stvorenim „je osnova budističkih propisa“, rekao je Vasan Džompakdi, suosnivač i bivši generalni sekretar Fondacije Dhammanaat za očuvanje i razvoj ruralnih područja na Tajlandu. Pričajući o radu koji je preduzeo Phra Ajahn Pongsak Techadhammo, monah osnivač, on kaže: „Pre tridesetak godina počeo je da primećuje gubitak drveća i zemlje u planinama severnog Tajlanda. Slivovi na velikim nadmorskim visinama koji su hranili potoke i reke ispod bili su oštećeni, zbog čega su reke polako presušile. (…) On je preduzeo radikalan korak da zaustavi presušivanje, mobilišući stanovnike da obnove svoje neplodne zemlje i obnove vodene bazene. (…) Danas su te sušne žute pustinje koje je on zaštitio su zazelenele sa voćkastim drvećem”.

To je logika saosećanja sa onim što nas okružuje, za taj prostor koji nam je dat i koji moramo da podelimo.

Prema hinduizmu, „priroda – kaže Menal Katanikar, član Filozofskog fakulteta Univerziteta u Mumbaju – pripada svima, životinjama, ljudima, bogovima i biljkama i voli sve podjednako”. „U Indiji – nastavlja on – rime našeg detinjstva odražavaju naše prijateljstvo sa životinjama poput krava, vrabaca i vrana. Svaki zalogaj kojim majka hrani dete vezuje se za ‘brata vrapca’ ili ‘milu vranu’, ili ‘brata pauna'”

Ovo bratstvo, koje toliko podseća na “Pesmu stvorenja” svetog Franje Asiškog, moguće je samo ako se ponovo otkrijemo ludo zaljubljeni u sve stvarano.

Podstrek koji utiče na sve bez razlike, pa i u hrišćanskoj sferi, u različitim hrišćanskim ambijentima Crkava. Carigradski vaseljenski patrijarh Vartolomej I na samitu u Halkiju (Turska) 2012. godine kaže: „Mi hrišćani smo pozvani da prihvatimo svet kao tajnu pričešća, kao način deljenja sa Bogom i sa našim bližnjima na globalnom nivou. Naše je skromno uverenje da se božansko i ljudsko susreću čak i u najsitnijem zrnu prašine Božije tvorevine, na našoj planeti.[2].

Marija Gracija Bereta (Maria Grazia Berretta)

[1] Papa Francisk, Enciklijsko Pismo Laudato sì, 201.

[2] Carigradski Vaseljenski Patrijarh Vartolomej I, Govor Global Responsibility and Ecological Sustainability: Closing Remarks, I Samit  u Halkitiju, Istanbul, Turchia, 20 jun 2012.