„Bdite i molite se“ (…). Ove dve reči sadrže tajnu kako da se suočimo sa najtežim trenutcima našeg života, ali i neizbežnim iskušenjima svakodnevnog života.
Ali kako da se mi, danas, u užurbanom i napetom ritmu savremenog života, ne utopimo u različite glasove ovog sveta? Ove reči Jevanđelja su stvorene i za nas…
Ni danas Isus ne može da traži od nas nešto što mi nismo u stanju da učinimo. I zajedno sa opomenama ne može a da nam ne da i način kako da živimo po njegovoj reči.
Kako se, dakle, može ostati budan i na oprezu, kako ostati u stavu neprestane molitve? Možda smo pokušali da uložimo sve moguće napore da se zatvorimo u odbranu od svega i svakoga. Ali ovo nije način i nije kasno shvatiti da pre ili kasnije treba da se odustane.
Put je drugačiji i nalazimo ga i u Jevanđelju i u samom ljudskom iskustvu. Kada se neko voli, srce je budno, uvek ga čeka i svaki minut koji prođe bez njega je u njegovoj službi. Budan je onaj koji voli. Ljubav je biti budan.
Tako postupaju oni koji vole Isusa. Čine sve zbog Njega, koga susreću u jednostavnim izrazima njegove volje svakog trenutka i dočekaće ga svečano onog dana kada dođe. (…)
Osmeh, posao koji treba obaviti, auto koji treba voziti, obrok koji treba pripremiti, aktivnost koja se organizuje, suza koja se pusti zbog brata ili sestre koji pate, instrument koji se svira, članak ili pismo koje se piše, srećan događaj koji se radosno deli, haljina kojoj treba čišćenje… Ako sve to radimo iz ljubavi, sve, sve može postati molitva.
Da bismo bdeli, da bismo se uvek molili, potrebno je, dakle, biti u ljubavi: odnosno voleti njegovu volju i svakog bližnjeg koga će postaviti pored nas.
Danas ću voleti. Na taj način ću bdeti i moliti se svakog trenutka.
Kjara Lubik
(Kjara Lubik, Parole di Vita, Fabio Čardi, Opere di Chiara Lubich, Cittá Nuova, 2017, str. 634-636)
