Praznici su prošli, započela je nova godina. U srcu imamo još tople čestitke od rodbine, prijatelja: čestitke za lep Božić, želje za dobru novu godinu. Puno praznične radosti, čiste, svete,  poneki poklon ili mnogo poklona. Mnogo iskrenih stisaka ruke, izraza osećaja… Lepe stvari, zdrave, tradicionalne, ali koje vrede manje od prijatelja koji ih je izrazio ili od onog koji ih je primio.

Srazmerna čestitka jednog čoveka drugom čoveku, jednog kršćana drugom kršćaninu mogla bi biti ova: „U novoj godini novi život, novi čovek!“ Jer ispod tih reći je jedna dubina.

Postoji jedan aktuelni problem na koga malo njih misli, ni pojedinci ni društvo, ni porodice ni države, ni celi svet.

To je jedan aktuelni problem za one koji sagledavaju celog čoveka i znaju od gde je došao i zašto živi: to je jedan problem i duboka težnja, svesna ili nesvesna; to je vapaj u pomoć, priziv mnoštva trpećih stvorenja koji naseljavaju zemlju; tiho i tužno očekivanje – čak i u apsolutnoj nadi – drugih koji vole i znaju, ali su i dalje žedni; neizmernu potrebu, jednu jedinstvenu i univerzalnu težnju: da se Isus vrati na zemlju!

To je aktuelni problem, aktuelan sada, kao i juče, kao sutra. I hitnost te aktuelnosti poznaje svetac koji Ga neprekidno moli i plaća lično kao osoba za druge, kao delikvent koji Ga proklinje, jer sama ta njegova tragedija Ga priziva.

Isus treba da se vrati u novog čoveka, u nove ljude, u nas. Treba proći zemljom.

Treba da nas nauči – jer naše srce žudi za Njim – kako se može ponoviti Njegove geste, Njegove reći, Njegova dela, Njegovu hrabrost, i bolje rećeno, kako bi živeo On danas, sa projektilima, atomskom bombom, sa neboderima i hiljadom izuma koji postoje, kako bi živeo sa nama, sa današnjim narodom.

Mnogi od nas se hranimo Njime svakog jutra, ali ovde dole nismo dovoljno svesni da je to događaj ogromne važnosti.

Svi mi trebamo da učinimo da svaki naš dan, svaka naša godina, naš život, budu događaji božanske važnosti.

Možda novine koje donose dnevne novosti, neće govoriti o tome, ali onaj koji piše za večnost nebesku kroniku će uticati, da ćemo se moči sećati na to kad će se naš život promeniti.

Isus treba da se vrati, Isus želi da se vrati, svet ga očekuje. I u ovoj reći Isus postoji rešenje za milione, milijardu problema koji danas pritišću svet.

Ali trebamo da imamo hrabrost da to govorimo i pre svega da jesmo. Biti: biti On očarani od silne ljubavi, koja donosi kraljestvo božje na zemlju, kao u strašnoj snazi protiv zla i protiv prosečnih i mlakih puteva, koji se ne sviđaju niti Nebu niti paklu.

Isus čeka ovaj čas. I ako smo nešto razumeli, ne trebamo previše čekati, da to darujemo čovečanstvu koje nas okružuje,

(objavljeno u Città Nuova br. 2/1958 pod naslovom ,,Aktuelnost“)