Pitanje koje Petar postavlja odnosi se na reči koje je Isus izgovorio neposredno pre toga: „Ako tvoj brat počini grešku protiv tebe…“[1]. Isus govori, a Petar ga brzo prekida, kao da je shvatio da nije razumeo šta je Učitelj upravo rekao. I postavlja mu jedno od najrelevantnijih pitanja u vezi sa putem kojim Isusov učenik mora da ide. Koliko puta treba da oprosti?

„Gospodine, koliko puta da oprostim bratu svomu ako se ogriješi o mene? Do sedam puta?“

Preispitivanje je deo puta vere. Oni koji veruju nemaju sve odgovore, ali ostaju verni uprkos pitanjima. Petrovo pitanje nije o grehu protiv Boga, već o tome šta učiniti kada brat počini grehe protiv drugog brata. Petar misli da je dobar učenik onaj koji može da oprosti i do sedam puta[2]. On ne očekuje Isusov odgovor koji bi ugrozio njegovu sigurnost: „Ne kažem vam do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam“ (Mt. st. 22). Učenicima su bile dobro poznate reči Lameha, krvoločnog Kainovog sina, koji peva o ponavljanju osvete do sedamdeset puta sedam[3]. Isus, aludirajući upravo na ovu tvrdnju, suprotstavlja beskonačno praštanje neograničenoj osveti.

„Gospodine, koliko puta da oprostim bratu svomu ako se ogriješi o mene? Do sedam puta?“ (Mt 18, 21).

Ne radi se o opraštanju osobi koja neprestano vređa, nego o ponovljnom praštanju u svom srcu. Do pravog oprosta, onog koji oslobađa, obično se dolazi postepeno. To nije osećanje, to nije zaborav: to je izbor koji vernik treba da napravi, ne samo kada se uvreda ponovi, već i svaki put kada dođe u sećanje. Za to je potrebno oprostiti sedamdeset puta sedam.

Kjara Lubik piše: „Isus je pre svega mislio na odnose između hrišćana, između članova jedne iste zajednice. Dakle, pre svega sa svojom drugom braćom po veri morate se ovako ponašati: u porodici, na poslu, u školi ili u zajednici kojoj pripadaš. Znaš kako se često delima ili odgovarajućim rečima želi uzvratiti na pretrpljenu uvredu. Znaš kako je zbog različitosti karaktera, ili nervoze, ili drugih uzroka, čest nedostatak ljubavi među ljudima koji žive zajedno. Zapamti da samo stav praštanja, koji treba uvek obnavljati, može održati mir i jedinstvo među braćom. Uvek ćeš imati sklonost da razmišljaš o manama svoje braće, da se sećaš njihove prošlosti, da želiš da budu drugačiji… Treba da se navikneš da ih gledaš novim očima, kao nove, uvek prihvatajući ih odmah i potpuno, čak i ako se ne pokaju“[4].

“Gospodine, koliko puta da oprostim bratu svomu ako se ogriješi o mene? Do sedam puta?” (Mt 18, 21).

Svi smo mi deo zajednice kojoj je oprošteno, jer je oproštaj dar od Boga, koji nam je uvek potreban. Uvek treba da se divimo neizmernom milosrđu koju dobijamo od Oca, koji nam oprašta ako i mi praštamo svojoj braći[5].

Postoje situacije u kojima nije lako oprostiti, događaji koji proizilaze iz političkih, društvenih, ekonomskih uslova u kojima opraštanje može poprimiti dimenziju zajednice. Mnogo je primera žena i muškaraca koji su uspeli da oproste čak i u najtežim situacijama, uz pomoć zajednice koja ih je podržavala.

Osvaldo je Kolumbijac. Pretili su mu smrću i video je kako mu ubijaju brata. Danas je na čelu lokalnog udruženja, gde se bavi oporavkom ljudi koji su bili direktno uključeni u oružani sukob u njegovoj zemlji.

„Bilo bi lako novim nasiljem odgovoriti na osvetu, ali sam odbio“, objašnjava Osvaldo: „Učenje veštine praštanja je veoma, veoma teško, ali oružje ili rat nikada nisu opcija za transformaciju života. Put preobražaja je drugačiji: sposobnost da dotakneš dušu druge osobe, a za to ne treba ni gordost ni bilo kakva moć: neophodna je poniznost, vrlina koju je najteže dostići.[6]

Leticija Magri

[1] Mt 18, 15.

[2] Broj sedam označava celovitost, potpunost: Bog je stvorio svet za sedam dana (up. Stvaranje 1, 1-2.4). U Egiptu je sedam godina izobilja i sedam godina gladi (Stvaranje 41, 29-30).

[3] „Sedam puta će Kain biti osvećen, a Lameh sedamdeset i sedam“. (Stvaranje 4, 24)

[4] K. Lubik, Reč života oktobar 1981, in eadem, Parole di Vita, uredio Fabio Čardi (Opere di Chiara Lubich 5; Città Nuova, Roma 2017), str. 219.

[5] Up. molitva Očenaš, Mt 6,9-13.

[6] Jedinstvo je ime mira: strategija Kjare Lubik, uredila Madalena Malteze, Città Nuova,  Rim, 2020, str. 37.